Takozvana država Kosovo nije prisutna na samitu „Ukrajina – jugoistočna Evropa“, koji se održava u Odesi, jer domaćin, Ukrajina, nije pozvao njihove predstavnike, izveštava novinar Tanjuga. Ovaj potez Ukrajine predstavlja prvi slučaj gde je ova zemlja odlučila da ne pozove predstavnike Kosova na ovakve događaje.
U prošlosti, druge zemlje u regionu, kao što su Grčka i Hrvatska, su pozivale predstavnike takozvane države Kosovo na slične samite. Na primer, tokom samita u Atini, Grčka je uključila predstavnike Kosova, dok je Hrvatska učinila isto na samitu u Dubrovniku prošle godine. Ove odluke sugeriraju da je podrška ili nepriznavanje Kosova od strane drugih zemalja zavisila od njihovih političkih interesa i odnosa sa Srbijom.
Na samitu u Odesi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvuje u diskusijama koje se fokusiraju na političku i praktičnu podršku Ukrajini u njenim naporima za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Domaćin ovog važnog događaja je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, a prisutni su lideri više zemalja jugoistočne Evrope, što čini ovaj samit ključnim momentom za jačanje regionalne solidarnosti.
Ovo je četvrti samit u ovom formatu, nakon što su prethodni održani u Atini, Tirani i Dubrovniku. Glavni cilj ovih okupljanja je jačanje regionalne saradnje i solidarnosti s Ukrajinom, kao i stvaranje platforme za konkretnu saradnju u raznim oblastima, uključujući bezbednost, politiku i ekonomiju. Ukrajina se ovim putem dodatno pozicionira kao ključni partner u regionu, pokazujući spremnost da sa svojim susedima gradi zajedničku budućnost zasnovanu na evropskim vrednostima.
Na samitu se razgovara o nekoliko ključnih tema, među kojima su nastavak političke i bezbednosne podrške Ukrajini, jačanje regionalne saradnje u oblasti energetike i infrastrukture, bezbednost Crnog mora, ekonomsko povezivanje i podrška mirovnoj formuli predsednika Zelenskog. Posebna pažnja se posvećuje obnovi razorenih područja Ukrajine, kao i saradnji sa firmama iz regiona, posebno iz Grčke, koje su izrazile spremnost da učestvuju u projektima rekonstrukcije.
Predsednik Vučić ovom posetom šalje jasnu diplomatsku poruku, naglašavajući da je Srbija spremna na balansiranu spoljnu politiku, kao i da prepoznaje značaj regionalnog dijaloga, čak i u delikatnim međunarodnim okolnostima. Učestvovanje Srbije na ovom samitu može se tumačiti kao dodatni korak ka usklađivanju sa evropskim spoljnopolitičkim okvirima, iako Beograd još uvek ne podržava sankcije prema Rusiji.
Ovaj samit predstavlja važan trenutak za Srbiju i njene susede, kao i za Ukrajinu, koja nastoji da ojača svoje veze sa zemljama jugoistočne Evrope. U svetlu tekućih sukoba i izazova, ovakvi sastanci su od suštinskog značaja za izgradnju stabilnosti i bezbednosti u regionu. S obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini i šire, saradnja među zemljama može doprineti ne samo regionalnoj stabilnosti, već i jačanju evropskih vrednosti i principa demokratije.
Ovaj samit takođe može poslužiti kao platforma za dalju diskusiju o pitanjima koja se tiču mira i bezbednosti, kao i za pronalaženje zajedničkih rešenja za izazove s kojima se zemlje jugoistočne Evrope suočavaju. U tom kontekstu, prisustvo lidera iz različitih zemalja na ovom skupu može biti signal zajedničke volje za saradnjom i razumevanjem, što je ključno za budućnost regiona.
