Nedavni sajber napadi, sabotaže i kampanje dezinformisanja mogli bi da predstavljaju početak novog rata, za koji je Nemačka razvila tajni plan, kako se navodi u Operativnom planu za Nemačku (OPLAN) – poverljivom vladinom dokumentu u koji je imao uvid Politiko. Ovaj plan opisuje kako će Berlin organizovati odbranu u slučaju sukoba unutar NATO-a.
U dokumentu se ističe da hibridne mere „mogu fundamentalno poslužiti za pripremu vojne konfrontacije“. Umesto da se sajber operacije ili kampanje uticaja tretiraju kao pozadinski pritisak, plan ih direktno uključuje u logiku vojne eskalacije. Ova pretpostavka ima konkretne posledice na način na koji Nemačka planira svoju ulogu u budućim sukobima.
U ovom kontekstu, OPLAN predstavlja Nemačku kao operativnu bazu i tranzitni koridor za trupe NATO-a koje bi bile pod pritiskom, posebno zbog njene ključne uloge kao glavnog čvorišta alijanse za kretanje i održavanje snaga. Dokument od 24 stranice klasifikovan je kao „lakša verzija plana“, koji ima za cilj da koordinira civilne i vojne aktere kako bi se definisala uloga Nemačke kao tranzitnog čvorišta za savezničke snage.
U scenariju sukoba, Nemačka bi postala „prioritetna meta konvencionalnih napada sistemima naoružanja dugog dometa“ usmerenih protiv vojne i civilne infrastrukture. OPLAN takođe predstavlja model eskalacije u pet faza, od ranog otkrivanja pretnji i odvraćanja do nacionalne odbrane, kolektivne odbrane NATO-a i postkonfliktnog oporavka. U dokumentu se navodi da Nemačka trenutno deluje u prvoj fazi, gde je fokusirana na izgradnju zajedničke slike pretnji, koordinaciju unutar vlade i pripremu logističkih i zaštitnih mera.
Plan takođe dodeljuje značajno proširenu ulogu domaćim vojnim snagama. Jedinice za bezbednost domovine imaju zadatak da štite kritičnu infrastrukturu, obezbeđuju kretanje trupa preko nemačke teritorije i podržavaju održavanje državnih funkcija dok se borbene snage raspoređuju na drugim mestima. Civilne strukture se tretiraju kao neophodne za vojni uspeh, a transportne mreže, snabdevanje energijom, zdravstvene usluge i privatni izvođači radova se više puta navode kao ključna logistika.
U dokumentu se naglašava da „brojni zadaci zahtevaju civilnu podršku“, bez koje plan ne može biti sproveden. Poslednjih meseci, Nemačka i njeni saveznici suočili su se sa nizom hibridnih napada koji odražavaju scenarije opisane u OPLAN-u. Savezne vlasti su zabeležile porast ruske špijunaže, sajber napada i napora da se utiče na političke institucije, kritičnu infrastrukturu i javno mnjenje, a nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint je opisao zemlju kao „svakodnevnu metu hibridnog ratovanja“.
Ovaj plan se može smatrati odgovorom na sve učestalije pretnje koje dolaze iz različitih izvora, uključujući i hibridne napade koji koriste kombinaciju konvencionalnih i nekonvencionalnih taktika. Hibridni ratovi se odlikuju upotrebom različitih sredstava, uključujući sajber napade, propagandu i ekonomski pritisak, a Nemačka očigledno prepoznaje potrebu za pripremom i jačanjem svojih odbrambenih kapaciteta.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da Nemačka nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim izazovima. Čitav NATO je pod pritiskom, a članice alijanse moraju da se pripreme za moguće scenarije sukoba koji bi mogli izbio iz različitih razloga, uključujući geopolitičke tenzije i pretnje od strane nepredvidivih aktera.
Planovi poput OPLAN-a ukazuju na sve veću potrebu za međunarodnom saradnjom i zajedničkim naporima u borbi protiv pretnji koje su se pojavile u modernom ratovanju. U tom kontekstu, Nemačka se pozicionira kao ključni igrač u okviru NATO-a i kao država koja prepoznaje važnost integracije civilnih i vojnih resursa za uspeh u budućim sukobima.
