Mića Grujičić, jedan od ključnih svedoka događaja koji su obeležili sahranu Aleksandra Rankovića, podelio je svoje misli o gužvi koja se stvorila ispred kapele gde je sahranjen. U razgovoru je objasnio da je ogromna masa ljudi pokušavala da uđe u kapelu, što je izazvalo zagušenje na vratima. Svedoci su opisali kako je situacija bila napeta, a neki su iz mase izražavali želju da vide Leka, čak i posle njegove smrti.
Tokom sahrane, svedoci su primetili da se atmosfera promenila kada je milicija pokušala da kontroliše ulaz i kada je postavljena pitanja o odsustvu počasne straže. Ljudi su reagovali sa negodovanjem, izražavajući nezadovoljstvo prema zvaničnicima koji nisu pružili poštovanje prema Leki dok je bio živ, a ni sada kada je umro. Skandiranje „Leka, heroj!“ čulo se među okupljenima, dok su neki demonstrirali protiv zvanične politike i optuživali je za nepravdu prema Leki.
Povorka je krenula prema grobu, a ovacije su se nastavile, dok se osećao revolt prema zvaničnicima. Mnogi su se popeli na drveće kako bi bolje videli događaj, dok su skandiranja odjekivala celim grobljem. Na sahrani su se čuli glasovi koji su tražili nacionalnu žalost za Lekom, dok su okupljeni izražavali solidarnost sa njim i njegovom porodicom.
Jedan od ključnih trenutaka sahrane dogodio se kada je vojska trebalo da prenese kovčeg, ali se to nije dogodilo, što je izazvalo dodatnu frustraciju među okupljenima. Sloba, jedan od prisutnih, postavio je pitanje o odsustvu vojske, a ljudi su reagovali sa negodovanjem. Kada su grobari konačno preneli kovčeg, treći govornik je počeo da govori o Lekinoj biografiji, ali je i tu nastalo zviždanje i negodovanje kada je govorio o njegovim političkim greškama.
Proteste su pratili povici „Heroj Leka!“ dok je govornik pokušavao da nastavi. Njegov govor je bio prekinut zbog negodovanja, a kasnije je objavljeno da je deo govora koji nije mogao da izgovori pročitan u vestima, što je dodatno pojačalo osećaj nezadovoljstva među okupljenima. Atmosfera je bila ispunjena emocijama, a sahrana se pretvorila u masovni protest protiv nepravde koju je Leka doživeo tokom života.
Kada je vreme prolazilo, okupljeni su se počeli razilaziti, ali su mnogi i dalje ostali na groblju, izražavajući svoju tugu i poštovanje prema Leki. Njegova smrt donela je duboku bol, ali je istovremeno pokazala koliko je bio voljen i cenjen među narodom. Sahrana je bila veličanstvena, a prisutni su pokazali svoju solidarnost i podršku porodici.
Na kraju, Anja, unuka Aleksandra Rankovića, pokušala je da se obrati prisutnima, ali joj je mikrofon oduzet. Iako je imala samo jedanaest godina, njen gest je simbolizovao ljubav i poštovanje prema dede. Sahrana Leka ostavila je snažan utisak na sve prisutne, koji su shvatili da je on bio čovek iz naroda, uvek uz narod, i da je narod bio uz njega i na ovaj poslednji put.
