Apelacioni sud u Beogradu je usvojio žalbe branilaca i ukinuo prvostepenu presudu Neziru Mehmetaju, pripadniku OVK, koji je bio osuđen na šest godina zatvora zbog ratnog zločina nad civilima na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Predmet je vraćen na ponovno suđenje, a presudu je donelo Veće Apelacionog suda predvođeno sudijom Miodragom Majićem.
Prema nalazima Apelacionog suda, u prvostepenoj presudi su utvrđene ozbiljne proceduralne greške. Sud je naveo da je prekoračena optužba, a izreka presude je nerazumnjiva. U obrazloženju prvostepene presude nije bilo dovoljno razloga koji se odnose na činjenice koje su predmet dokazivanja, a razlozi koje je prvostepeni sud naveo su bili nejasni i u značajnoj meri protivrečni. Takođe, činjenično stanje je ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, što je onemogućilo ispitivanje zakonitosti i pravilnosti presude. Zbog svih ovih razloga, Apelacioni sud je smatrao da je neophodno ukinuti prvostepenu presudu.
Nezir Mehmetaj je bio osuđen za ratni zločin u saizvršilaštvu, jer je, kako se navodi, krajem juna 1999. godine u selu Rudice, opština Klina, oteo civila romske nacionalnosti, Jelaja Ramadana. Nakon što su saznali da se Ramadan vratio iz Crne Gore, Mehmetaj ga je presreo na putu i nasilno odveo. U prvostepenoj presudi je navedeno da je Mehmetaj zajedno sa drugim pripadnikom OVK, ispitivao Ramadana, psovao mu i optuživao ga da je srpski špijun. Nakon toga, nasilno su ga odveli do njegove kuće, gde su ga držali za ruke i potom ubacili u vozilo. Pre nego što su otišli, Mehmetaj je rekao jednoj od Ramadanovih ćerki da ga više nikada neće videti. Posmrtni ostaci Jelaja Ramadana do danas nisu pronađeni.
Na suđenju, Nezir Mehmetaj je negirao da je počinio zločine, tvrdeći da je tada živeo u Švajcarskoj. Njegov otac je prethodno uhapšen 1998. godine kao terorista OVK. Ova presuda izazvala je brojne reakcije u javnosti, s obzirom na to da se radi o slučaju koji je snažno povezan sa ratnim zločinima na Kosovu, a koji su i dalje predmet rasprava i istraživanja.
Mnogi su izrazili zabrinutost zbog odluke Apelacionog suda, smatrajući da bi ovakva presuda mogla da utiče na percepciju pravde za žrtve ratnih zločina. Sa druge strane, pravnici ističu da je pravosudni sistem dužan da postupa u skladu sa zakonom i da se svaka presuda mora zasnivati na čvrstim dokazima i pravnim osnovama. Pitanje zakonitosti i pravilnosti presuda u slučajevima ratnih zločina veoma je kompleksno i često izaziva debate u društvu.
Ovaj slučaj podseća na potrebu za transparentnošću i pravdom u postupcima koji se tiču ratnih zločina. Mnogi preživeli i porodice žrtava traže da se počinioci procesuiraju i da se izreknu odgovarajuće kazne, kako bi se obezbedila pravda za sve one koji su pretrpeli posledice sukoba na Kosovu i Metohiji.
U međuvremenu, očekuje se da će novi proces doneti dodatne informacije o ovom slučaju i mogućim novim dokazima. Pravni timovi obe strane pripremaće se za ponovno suđenje, a javnost će pažljivo pratiti razvoj događaja, s obzirom na to da su ovakvi slučajevi od velikog značaja za društvo koje se suočava sa nasleđem rata i potrage za pravdom.
