Američki predsednik Donald Tramp je danas objavio da je doneo odluku o uvođenju carina u visini od 25 odsto za sve zemlje koje imaju bilo kakvu trgovinsku saradnju sa Iranom. Ova mera stupa na snagu odmah, a Tramp je istakao da će svaka zemlja koja posluje sa Islamskom Republikom Iran biti obavezna da plaća carinu na sve transakcije koje obavlja sa Sjedinjenim Američkim Državama.
U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je naglasio da će ova odluka imati značajan uticaj na međunarodne trgovinske odnose i da je deo šire strategije američke administracije da izoluje Iran ekonomski. Njegova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije između SAD i Irana dostigle nove visine, a Trampova administracija je već ranije uvela niz sankcija protiv Teherana zbog njegovih nuklearnih aktivnosti i regionalnih vojnih akcija.
Ove carine će se primenjivati na sve proizvode i usluge koje se uvoze iz zemalja koje posluju sa Iranom, što može uključivati širok spektar industrija, od nafte do tehnologije. Tramp je naglasio da je cilj ovih mera da se osigura da Iran ne može da profitira od međunarodne trgovine i da se spreči njegovo jačanje na svetskoj sceni.
Ova odluka dolazi u vreme kada se Iran suočava sa teškim ekonomskim problemima usled prethodnih sankcija i globalne krize izazvane pandemijom COVID-19. Mnoge zemlje su već smanjile svoje poslovanje sa Iranom, ali Trampova najnovija odluka može dodatno pogoršati situaciju.
Analitičari smatraju da će ove carine imati dalekosežne posledice, ne samo za Iran, već i za zemlje koje su u trgovinskoj razmeni sa njim. Mnoge države koje su tradicionalno trgovale sa Iranom, poput Kine i Rusije, sada će morati da preispitaju svoje strategije kako bi izbegle dodatne troškove i sankcije koje bi mogle uticati na njihovu ekonomiju.
Trampova administracija je već ranije pokazala čvrst stav prema Iranu, povukavši se iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i uvevši niz ekonomskih sankcija koje su značajno uticale na iransku ekonomiju. Ova najnovija odluka može se smatrati nastavkom te politike, sa ciljem da se osigura da Iran ne dobije priliku da se ponovo razvije kao regionalna sila.
Reakcije na Trampovu odluku su podeljene. Dok neki u SAD podržavaju strože mere protiv Irana, drugi se plaše da bi takve odluke mogle dovesti do daljih sukoba i destabilizacije regiona. Kritičari upozoravaju da ovakve mere mogu izazvati ekonomske posledice koje će se osećati i u drugim delovima sveta, posebno u zemljama koje se oslanjaju na iransku naftu ili druge resurse.
U međuvremenu, Tramp je najavio da će se njegova administracija nastaviti boriti protiv onoga što smatraju pretnjom koju predstavlja Iran. U narednim mesecima, očekuje se da će se slične mere pojaviti i prema drugim zemljama koje održavaju trgovinske veze sa Teheranom.
Ova situacija naglašava složenost međunarodnih odnosa i izazove sa kojima se suočavaju zemlje u uslovima globalne ekonomske krize. Dok se svet suočava sa brojnim problemima, Trampova odluka može dodatno zakomplikovati već napete odnose između SAD i Irana, ali i između SAD i drugih zemalja koje su uključene u trgovinu sa Iranom. U ovom kontekstu, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati po globalnu ekonomiju.
