Evropska komisija je danas snažno osudila odluku Sjedinjenih Američkih Država da uvede zabranu viza za pet evropskih građana, uključujući bivšeg komesara Evropske unije Tjerija Bretona. U saopštenju Evropske komisije navedeno je da je EU zatražila pojašnjenja od američkih vlasti, a kako se dalje ističe, „ako bude potrebno, brzo i odlučno ćemo reagovati kako bismo odbranili našu regulatornu autonomiju od neopravdanih mera.“
Američki Stejt department je saopštio da je zabrana viza rezultat pokušaja da se primoraju američke platforme društvenih mreža da ograniče stavove koji se protive. Državni sekretar Marko Rubio je naglasio da su „radikalni aktivisti i naoružane nevladine organizacije unapredile cenzorske mere stranih država, usmerene na američke govornike i američke kompanije.“
Među osobama kojima su odbijene vize nalazi se Tjeri Breton, bivši komesar Evropske komisije zadužen za digitalna pitanja. On je bio ključni kreator Zakona EU o digitalnim uslugama, koji propisuje obaveze moderiranja sadržaja za platforme društvenih mreža. U svom reagovanju, Breton je optužio američke vlasti za „lov na veštice.“
Zakon o digitalnim uslugama izazvao je kontroverzu među američkim konzervativcima, koji ga vide kao pokušaj cenzurisanja desničarskih stavova, što vlasti u Briselu odlučno odbacuju. Breton je ranije imao javni sukob sa Ilonom Maskom, vlasnikom platforme X, zbog primene pravila EU. Evropska komisija je nedavno kaznila kompaniju X sa 120 miliona evra zbog obmanjujućeg sistema plavih oznaka, usled čega je platforma blokirala Evropsku komisiju u oglašavanju na toj mreži.
Na spisku osoba kojima su odbijene vize nalazi se i Kler Melford, direktorka Globalnog indeksa dezinformacija iz Velike Britanije. Takođe, zabranu je dobio i Imran Ahmed iz Centra za suzbijanje digitalne mržnje, koji se bavi borbom protiv mržnje i dezinformacija na internetu. Pored njih, tu su i Ana-Lena fon Hodenberg i Džozefina Balon iz nemačke organizacije „HejtEjd.“
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, posebno u kontekstu digitalnih prava i slobode govora. Evropska unija se već duže vremena suočava sa izazovima u vezi sa regulacijom digitalnog prostora, a ovakvi potezi iz Vašingtona mogu dodatno otežati saradnju između dve strane.
Jedan od ključnih aspekata ovog sukoba jeste pitanje kako se definiše sloboda govora u digitalnom okruženju. Dok američke vlasti smatraju da je potrebno obezbediti zaštitu američkih govornika i kompanija od stranih pritisaka, Evropska unija naglašava potrebu za regulacijom koja će osigurati sigurnost i tačnost informacija na mreži.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakvi potezi mogli dovesti do dubljih razlika u pristupu regulaciji digitalnog prostora, što bi moglo imati dugoročne posledice po međunarodne odnose.
Evropska komisija je jasno stavila do znanja da neće tolerisati ovakve mere koje smata neopravdanim napadima na svoje zvaničnike i zakonodavne projekte. U sledećim danima očekuje se da će se situacija dodatno razvijati, a moguće su i nove mere ili reakcije sa strane EU. U međuvremenu, pitanje slobode govora i regulacije digitalnog sadržaja ostaje u fokusu i dovodi do sve većih tenzija između dve strane.
