Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izjavio da će Sjedinjene Američke Države odgovoriti na uzvratne carine koje je Evropska unija (EU) uvela na proizvode iz SAD-a. Ove carine su usledile kao reakcija na odredbu SAD-a o uvođenju carina od 25% na uvoz čelika i aluminijuma. Tramp je ovu informaciju izneo tokom sastanka sa irskim premijerom Majklom Martinom u Ovalnom kabinetu Bele kuće, kako je preneo Skaj njuz.
Tramp je istakao da je trgovinski deficit SAD-a sa mnogim zemljama značajan i da je njegov cilj da se taj deficit izjednači. On je naveo da je potrebno raditi zajedno na pronalaženju rešenja koja će omogućiti ravnotežu u trgovinskoj razmeni. Takođe, Tramp je kritikovao Irske poreske politike koje, kako je rekao, privlače strane kompanije, uključujući farmaceutske gigante, u Irskoj.
Povećane carine na čelik i aluminijum stupile su na snagu nedavno, a pre nego što su ove carine postale aktivne, Tramp je zapretio Kanadi da će povećati carinu na uvoz ovih metala sa 25% na 50%. Međutim, ovaj plan je odložen nakon što je premijer Ontarija, Dag Ford, pristao da obustavi odluku o dodatnom porezu na izvoz električne energije iz Ontarija u SAD, što se smatralo ustupkom u zamenu za uklanjanje ranijih carina.
Kanada se, kao glavni konkurent SAD-a na tržištu aluminijuma, već dugo vremena koristi svojim resursima hidroenergije kako bi zadržala povoljan položaj u trgovini aluminijumom sa SAD-om. Američki proizvođači aluminijuma suočavaju se sa stagnacijom, dok Kanada uspeva da održi konkurentnost na tržištu. U svetlu ovih događaja, Ford i kanadski ministar finansija, Dominik Leblank, planiraju da posete Vašington kako bi razgovarali o mogućim izmenama trgovinskog sporazuma između SAD-a, Meksika i Kanade (USMCA).
Odgovor EU na američke carine bio je brz. Uzvratne carine EU prema SAD-u stupiće na snagu 1. aprila i obuhvatiće širok spektar proizvoda. Ove mere su usmerene ka zaštiti evropske industrije i ekonomije, koja se suočava s posljedicama američkih trgovinskih politika. EU je naglasila da će koristiti sve dostupne instrumente za zaštitu svojih interesa.
S obzirom na trenutno stanje, trgovinski odnosi između SAD-a i EU su na prekretnici. Ove mere dodatno mogu zakomplikovati već napete odnose, koji su se pogoršali tokom prethodnih godina. Trampova administracija nastoji da reši trgovinske deficite s različitim zemljama, uključujući i zemlje članice EU, ali se suočava s izazovima u obliku uzvratnih mera.
Trampova strategija trgovinske politike, koja uključuje povećanje carina i pritisak na druge zemlje da preispitaju svoje trgovinske prakse, naišla je na mešovite reakcije. Dok neki podržavaju njegov pristup kao način zaštite američkih radnika i industrije, drugi upozoravaju na moguće posledice u obliku trgovinskog rata, što može negativno uticati na globalnu ekonomiju.
Trgovinske napetosti između SAD-a i EU, kao i između SAD-a i Kanade, ukazuju na sve veće razlike u pristupima trgovinskoj politici. Ove razlike mogu imati dalekosežne posledice po globalnu trgovinu, posebno u svetlu sve većih pritisaka na lance snabdevanja i proizvodnju.
Kako se situacija razvija, važno je pratiti kako će se trgovinski odnosi između velikih ekonomija oblikovati u budućnosti. Mogućnost daljih dogovora ili eskalacije trgovinskih mera ostaje otvorena tema, koja će zasigurno oblikovati globalnu ekonomsku dinamiku u godinama koje dolaze.
