Američke oružane snage se pripremaju za potencijalno produžene vojne operacije protiv Irana u slučaju da predsednik Donald Tramp donese odluku o napadu, izjavili su neimenovani zvaničnici za Rojters. Ova situacija ukazuje na povećane tenzije u odnosima između SAD i Irana, a diplomatski napori postaju sve važniji. Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner planiraju da razgovaraju sa iranskim predstavnicima u Ženevi, uz posredovanje Omana.
Državni sekretar Marko Rubio je upozorio da, iako Tramp želi postizanje dogovora sa Teheranom, to „može biti veoma teško“. U međuvremenu, Tramp je rasporedio dodatne vojne snage u regionu, što izaziva zabrinutost zbog mogućih vojnih akcija. Pentagon je potvrdio da šalje dodatni nosač aviona na Bliski Istok, zajedno sa pojačanjima koja uključuju hiljade vojnika, borbene avione i razarače na vođene projektile.
Tramp je, tokom posete bazi u Severnoj Karolini, otvoreno govorio o mogućnosti promene vlasti u Iranu, naglašavajući da bi to moglo biti „najbolje što bi se moglo dogoditi“. Iako je ranije izražavao skepsu prema slanju kopnenih trupa u Iran, čini se da bi američki napadi u ovom slučaju bili fokusirani na vazdušne i pomorske operacije.
Američki predsednik je pokazao spremnost da koristi specijalne operacije u prethodnim situacijama, poput planova za hapšenje predsednika Venecuele, Nikolasa Madura. Portparolka Bele kuće, Ana Keli, je izjavila da Tramp razmatra sve opcije u vezi sa Iranom, naglašavajući da se konačna odluka donosi na osnovu nacionalne bezbednosti.
Prošle godine, SAD su već poslale dva nosača aviona u region kao deo operacija usmerenih na iranske nuklearne objekte. Operacija „Ponoćni čekić“ u junu bila je ograničena na jedan napad, kada su američki bombarderi napali iranske nuklearne lokacije. U tom trenutku, Iran je izveo ograničen odgovor na američku bazu u Kataru.
Trenutno planiranje američkih vojnih operacija je složenije. U slučaju produženih kampanja, američke snage bi mogle da napadaju ne samo nuklearnu infrastrukturu, već i druge državne i bezbednosne objekte u Iranu. Stručnjaci upozoravaju da bi rizik po američke snage bio znatno veći zbog iranskog raketnog arsenala, a bilo kakvi napadi Irana mogli bi izazvati regionalni sukob.
Zvaničnici očekuju da će Iran uzvratiti, što bi moglo dovesti do serije međusobnih napada i odmazdi tokom dužeg vremenskog perioda. Tramp je više puta preteo bombardovanjem Irana zbog nuklearnog programa, balističkih raketa i suzbijanja unutrašnjih neslaganja. Iranska Revolucionarna garda je upozorila da bi mogla da uzvrati na bilo koju američku vojnu bazu u slučaju napada na iransku teritoriju.
Sjedinjene Američke Države imaju vojne baze širom Bliskog istoka, uključujući Jordan, Kuvajt, Saudijsku Arabiju, Katar, Bahrein, Ujedinjene Arapske Emirate i Tursku. Iran je izrazio spremnost da razgovara o ograničenju svog nuklearnog programa, ali je odbacio mogućnost povezivanja ovog pitanja sa raketnim programima.
Ova situacija postavlja važne izazove za američku administraciju, koja se suočava s potrebom za balansiranjem vojnog pritiska i diplomatskih napora. Dok Tramp razmatra svoje opcije, neizvesnost oko budućih odnosa sa Iranom ostaje visoka, a potencijalni sukob može imati dalekosežne posledice po stabilnost u regionu. U tom kontekstu, međunarodna zajednica prati razvoj događaja sa velikim interesovanjem, nadajući se da će se naći mirno rešenje koje bi sprečilo eskalaciju sukoba.
