Na Kosovu i Metohiji zvanično je u sredu počela kampanja za vanredne parlamentarne izbore, koji će se održati 28. decembra ove godine. U izbornu trku ušlo je 24 politička subjekta sa skoro 1.200 kandidata za narodne poslanike, među kojima su i tri srpske partije. Albanske političke stranke već su započele sa davanjem predizbornih obećanja, a trenutno se fokusiraju na osvajanje glasova dijaspore. Analitičari predviđaju da bi rezultati ovih izbora mogli biti slični onima iz februara, dok zapadne ambasade u Prištini najavljuju buduću saradnju sa novom kosovskom vladom.
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu planira da, nakon parlamentarnih izbora 28. decembra, intenzivno sarađuje sa novom vladom u Prištini „kako bi unapredila zajedničke prioritete“. Portparol ambasade je u izjavama za Radio Slobodna Evropa istakao nadu da će se „partnerstvo sa kosovskom vladom produbiti“, uključujući i nastavak strateškog dijaloga. Prema njegovim rečima, ovaj proces će zahtevati zajedničke akcije za unapređenje regionalnog mira, stabilnosti i ekonomske saradnje.
Ova izjava dolazi nakon što je kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti naglasio da su odnosi između Kosova i SAD veoma dobri, ali da su nesuglasice uglavnom povezane sa Srbijom, a nikada sa bilateralnim pitanjima. Takođe, istakao je da su odnosi u oblasti odbrane i bezbednosti „nikada nisu bili bolji“. Ipak, važno je napomenuti da su SAD u septembru suspendovale planirani strateški dijalog sa Prištinom, zbog zabrinutosti o postupcima privremene vlade koji su doprineli povećanju tenzija i nestabilnosti.
Analitičari su tada ocenili da je to jasna politička poruka nove američke administracije, koja će nesumnjivo imati ekonomske posledice. U međuvremenu, na severu Kosova trajale su akcije zatvaranja i preuzimanja objekata i institucija od strane kosovskih vlasti, uz najave o rešenju statusa školstva i zdravstva.
Britanski ambasador u Prištini, Džonatan Hargrivs, sastao se u sredu sa Kurtijem i izrazio nadu da će i predizborna kampanja, kao i izborni proces, proći glatko, što bi omogućilo brzo formiranje institucija. On je naglasio da je to ključno za hitan napredak u oblastima kao što je nacionalni budžet. Takođe, ambasador je istakao potrebu da buduća vlada „ponovo pokrene napredak u dijalogu posredovanom od strane EU“ i razgovarao o daljoj integraciji nevećinskih zajednica na Kosovu.
U Briselu je u sredu održan samit EU-Zapadni Balkan, na kojem je učestvovala i kosovska predsednica. Na ovom skupu se, između ostalog, raspravljalo o temama kao što je Zajednica srpskih opština. Ipak, analitičari su ukazali na to da je odnos partije Samoopredeljenje prema ovoj obavezi bio negativan u prethodnim godinama, te da se ne očekuje da će opozicione stranke, ukoliko dođu na vlast, ozbiljno pristupiti formiranju ZSO bez značajne podrške međunarodnih aktera.
Osmani je nakon samita najavila odluku o ukidanju nekih mera prema Prištini, od kojih će deo biti ukinut odmah, dok će ostatak biti ukinut krajem januara. Ova odluka može značiti pomak u odnosima između Kosova i EU, ali ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim mesecima, posebno nakon parlamentarnih izbora.
Kampanja za izbore se odvija u kontekstu složene političke situacije na Kosovu, a rezultati izbora će imati značajan uticaj na budućnost regiona, kao i na odnose sa susedima i međunarodnom zajednicom.
