Nakon ruske invazije na Ukrajinu, mnoge evropske zemlje ponovno razmatraju obaveznu vojnu službu kako bi ojačale nacionalnu bezbednost. Od devetnaestog veka, evropske vojske su se oslanjale na vojnu obavezu za muškarce, ali nakon Hladnog rata, masovne vojske su smanjene. Međutim, recentna geopolitička dešavanja su naterala evropske zemlje da ponovno razmotre svoje bezbednosne strategije.
Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) izveštava da je vojna potrošnja u zapadnoj Evropi smanjena. Nemačka, Italija i Ujedinjeno Kraljevstvo su smanjile broj svojih bataljona, ali su se sada okrenule razmatranju obavezne vojne službe kako bi ojačale svoje vojne sposobnosti.
Nemačka je uvela obaveznu regrutaciju 1956. godine, ali ju je ukinula 2011. godine. Sada se razgovara o različitim oblicima obavezne službe, a postoji interes za uvođenje obavezne godine služenja za mlade ljude. Istočnoevropske zemlje poput Letonije i Litvanije već su uvele neki oblik regrutacije, dok modeli poput selektivne obavezne regrutacije u zemljama poput Norveške i Švedske izazivaju interes drugih evropskih zemalja.
Međutim, postoji zabrinutost oko spremnosti evropskih građana da se bore za svoju zemlju. Nedavna anketa članova Evropske unije otkrila je da samo 32% njih bi bilo spremno da brani svoju zemlju u slučaju rata. Debata o obaveznoj vojnoj službi odražava šire pitanje uloge vojske u današnjem društvu i moguće političke i društvene implikacije koje bi takav korak mogao imati.
I dok neki vide nacionalnu službu kao sredstvo jačanja društvene kohezije i otpornosti, drugi smatraju da bi to moglo dovesti do polarizacije, reakcija ili društvenih nemira. Efekte obavezne vojne službe je teško izmeriti, a zemlje sa individualističkom kulturom bi mogle imati problema u efikasnoj implementaciji takvih mera. U svakom slučaju, evropske zemlje razmatraju opcije kako bi ojačale svoju nacionalnu bezbednost u svetlu novih geopolitičkih izazova koje donosi ruska invazija na Ukrajinu.
