Svet je otišao dođavola. Kao reka bez povratka. Ovo je kraj svega što smo poznavali. Ove reči izgovara srpski slikar Milan Cile Marinković u razgovoru za „Novosti“, dok se nalazi u mirnoj oazi pariske periferije, nedaleko od svog ateljea. Ova tiha prirodna oaza predstavlja njegovo utočište od svakodnevne buke i stresa, ali i simbol otpora prema globalnim krizama.
Cile ističe kako su ratovi, bolesti i razne krize postali svakodnevica. „Neverovatno je da mi je neko pričao da će sve ovo da se dešava, ne bih poverovao“, priznaje slikar, podsećajući na svoja umetnička početka kada je pronalazio utehu u beskrajnim plavetnilima neba. Iako umetnicima pruža inspiraciju, trenutna situacija utiče na sve nas, pa čak i na njih. „Prekrajaju se granice, otimaju zemlje, preti ratovima. Siledžijstvo je postalo norma, a jači i bogatiji vladaju“, dodaje Cile, naglašavajući potrebu za borbom protiv ovih nepravdi kroz umetnost.
Cile se snažno protivi ratnohuškačkim narativima, koristeći svoje slike da vrati veru u bolje sutra. „Ako Tramp otme deo Danske, neko drugi će oteti deo tuđe dnevne sobe“, objašnjava on, ističući kako je umetnost način da se ljudima ulije poverenje. Njegove slike, bogate bojama, predstavljaju optimizam usred pesimizma.
Nedavno je Cile imao veliku retrospektivnu izložbu u Banjaluci, koja je trajala tri meseca u Muzeju savremene umetnosti. „Banjaluka je čudnovato lep grad, sa izuzetnim arhitektonskim nasleđem“, kaže on, dodajući da je izložio sedamdeset slika iz različitih ciklusa. Ova izložba je bila prilika da prikaže nove tendencije u svom radu, koje su rezultat promena u svetu.
Kako se svet menja, tako i Cile menja svoj umetnički izraz. „Takvi trendovi utiču na sve nas“, napominje. Njegove slike prikazuju svet u kojem su svi obučeni u plavo, što simbolizuje želju za srećom i jedinstvom. „Iza svega se krije praznik želja, da sve opet bude kao što je bilo“, dodaje on, govoreći o plavetnilu koje simbolizuje nadu.
U njegovim radovima, Cile istražuje i likove Marsovaca, koji predstavljaju ljude koji su srećni u svetu punom kaosa. „Jedino Marsovci danas mogu da budu srećni“, kaže Cile, govoreći o ljudima koji su izbegli zemaljske brige i patnje. Ovi likovi, sa narandžastim telima, simbolizuju oslobođenje od stresa i pritiska modernog života.
U svetu punom nesigurnosti, gde se mladima nameću savršeni standardi, Cile smatra da je važno pronaći radost u jednostavnim stvarima. „Danas svi moraju da imaju zube kao filmski glumci. Nema adolescenta bez proteze“, objašnjava on, naglašavajući kako pritisci društva utiču na samopouzdanje mladih.
Cile se suočava sa ličnim izazovima, uključujući zdravstvene probleme i povrede supruge. Ipak, on pronalazi utehu u slikanju, koje mu pomaže da se nosi sa životnim teškoćama. „Slikanjem se najviše izlečio“, priznaje Cile, ističući kako umetnost igra ključnu ulogu u njegovom životu.
Dok razgovara, Cile listajući poslednji broj magazina „Poen di Vi“, gde se pominje njegova kćerka, princeza Danica, i njen suprug, princ Filip, sa decom. Ova kraljevska porodica često se prikazuje u srpskoj narodnoj nošnji, čime se ističe kulturno nasleđe i tradicija.
U svetu u kojem se često osećamo izgubljeno, Cile Marinković kroz svoje slike i reči poziva na nadu i veru u bolje sutra. Njegov umetnički rad postaje simbol otpora i želje za promenama, dok istovremeno pruža utehu onima koji se bore sa svakodnevnim izazovima. Cile nas podseća da, i u mračnim vremenima, umetnost i boje mogu doneti svetlost i nadu.
