Patrijarh moskovski i sve Rusije, Kiril, nedavno je pozvao na zakonsku zabranu upotrebe nepristojnog jezika na javnim mestima. Ova izjava je došla tokom skupa u Savetu Ruske Federacije, gde je istakao značaj rešavanja problema nepristojnog izražavanja u društvu. Prema rečima patrijarha, nepristojni jezik se širi poput epidemije, utičući na svakodnevni govor ljudi, uključujući i decu, medije i internet.
Kiril je naglasio da nepristojno izražavanje postaje sve prisutnije u svakodnevnom životu, a posebno je zabrinjavajuće to što se psovanje i vulgarnosti uvlače u govor mladih. Ovaj fenomen je postao toliko normalizovan da se često ne primećuje. Patrijarh je apelovao na zakonodavce da preduzmu konkretne korake kako bi se to sprečilo, smatrajući da bi zakonska regulativa mogla pomoći da se očuva kulturni i moralni nivo društva.
Uprkos tome što je sloboda govora jedan od stubova demokratskih društava, Kiril smatra da bi postojanje zakonske zabrane nepristojnog jezika moglo doprineti poboljšanju društvenih normi i vrednosti. On je ukazao na to da je nepristojni jezik često povezan sa nasiljem i agresivnošću, te da bi njegovo suzbijanje moglo doprineti opštem smanjenju tenzija u društvu.
Ova tema nije nova u Rusiji, gde su se slične inicijative već javljale u prošlosti. Ipak, patrijarh Kiril je jedan od najuticajnijih javnih figura koji je otvoreno govorio o ovoj problematici. Njegov poziv na akciju može se posmatrati kao deo šireg trenda koji se bavi pitanjem morala i etike u savremenom društvu, posebno u kontekstu uticaja medija i interneta.
Pored apela na zakonodavce, Kiril je takođe podsetio na važnost obrazovanja i vaspitanja mladih. On veruje da bi porodice i škole trebale igrati ključnu ulogu u oblikovanju jezika i ponašanja dece. Preporučio je da se u obrazovne programe uključe teme o kulturi govora i važnosti pristojnog izražavanja. Na taj način, buduće generacije bi mogle da razviju svest o značaju jezika i načinu na koji se koriste reči.
U poslednjim godinama, društva širom sveta suočavaju se sa izazovima vezanim za jezik i komunikaciju. Sa porastom digitalne komunikacije, nepristojni jezik je postao još prisutniji, a mnogi se pitaju kako to utiče na međuljudske odnose i društvene norme. Patrijarh Kiril se, čini se, nada da bi regulacija mogla pomoći u vraćanju nekih od tih normi, podstičući ljude da se ponašaju s više poštovanja prema jedni drugima.
S obzirom na sve prisutniji fenomen vulgarizacije jezika, mnogi su saglasni da je važno razgovarati o ovoj temi. Iako postoje različita mišljenja o tome kako najbolje pristupiti ovom problemu, jasno je da je potreba za većom pažnjom na jezik u javnom prostoru sve očiglednija.
U zaključku, poziv patrijarha Kirila na zakonsku zabranu nepristojnog jezika na javnim mestima može se posmatrati kao signal da se društvo suočava s ozbiljnim pitanjem koje zahteva hitnu pažnju. Njegov apel ne samo da otvara diskusiju o jeziku i njegovom uticaju na društvo, već i podseća na važnost kulture i morala u svakodnevnoj komunikaciji. U svetu koji se brzo menja, očuvanje jezičkih normi i promovisanje pristojnog izražavanja može se pokazati ključnim za izgradnju zdravijeg i harmoničnijeg društva.
