Minijaturne „vaze“ koje ukrašavaju zidove i ograde od betona u centru Beograda privlače pažnju prolaznika, koji često u njih stavljaju cveće ili listove kako bi upotpunili njihovu namenu. Ove ručno pravljene i oslikane keramičke vazice su delo tridesetšestogodišnje ruske umetnice Irine Kliučnikove, koja je pre dve godine došla u Beograd iz Rusije.
Irina je uspela da zadobije pažnju građana, a njene vazice mogu se videti na zidovima u Cetinjskoj ulici, na Zelenom vencu, kao i oko raskrsnice Kneginje Ljubice i Gospodar Jovanove. Kako kaže, raduje je kada vidi da ljudi cene njen rad, pridružuju se njenoj ideji i daju pravu svrhu njenim kreativnim delima.
Njena umetnička karijera započela je na platnu, ali je ubrzo shvatila da joj ta tehnika stvara previše stresa. Tako je pronašla uživanje u izradi keramičkih predmeta, linorezu, stiroporu i tehnici papir-maše. Inspiraciju za izradu uličnih šoljica pronašla je u Narodnom muzeju Srbije, gde je primetila keramičku šolju koja ju je zaintrigirala svojom neobičnom bojom i oblikom.
Irina objašnjava: „U Muzeju sam primetila keramičku šolju u vitrini. Odmah sam je povezala sa svojom ličnom opsesijom, žutom bojom i šiljcima. Zapanjila me je, jer taj oblik i boja deluju potpuno neuobičajeno za drevnu keramiku. Taj trenutak mi je ostao urezan, i pomislila sam da bih želela da odgovorim! Tako sam počela da pravim seriju malih keramičkih šolja.“
Sve vazice su izrađene ručno od gline i oslikane akrilnim bojama. Irina ističe da stvara svojim tempom, polako i bez pritiska. „Radim potpuno sama. Počinjem razvijanjem ploče od gline, zatim sečem delove i sastavljam ih dok ne formiram željeni oblik,“ objašnjava umetnica. Kao i svaki keramički predmet, vazice prolaze kroz dva pečenja u specijalnoj peći na oko 1.200 stepeni, a na zid ili ogradu lepi ih građevinskim lepkom.
Pored umetničkog stvaralaštva, Irina trenutno pohađa školu jezika i nedavno je stekla sertifikat A1 u znanju srpskog jezika. Njen cilj je da govori srpski tečno. „Mogu da pričam, ali polako i prilično jednostavno. Još uvek pravim mnogo grešaka i često se nađem u smešnim situacijama,“ priznaje ona.
Umetnica veruje da u Beogradu ima mnogo dobrih i osećajnih ljudi koji cene lepotu i brinu o njoj. „Više puta sam videla da neko stavi malu ružu u šoljice, i svaki put mi to deluje nežno i značajno,“ kaže s osmehom. Osim šoljicama, Irina se posvećuje i drugim radovima, kao što su veće vaze za cveće od kartona i gline, štampanim radovima, stikerima i grafikama na keramici, koje su deo njenog projekta o osećanjima i senzacijama.
Kada se doselila u Srbiju, prolazila je kroz emotivni stres, često se osećajući kao da nije dobrodošla. „Ne bih rekla da sam imala razlog da se tako osećam, jer su ljudi u Srbiji veoma prijateljski nastrojeni i uvek spremni da pomognu,“ dodaje ona. S vremenom se osećaj izolovanosti povukao, a Irina je postala otvorenija i radoznalija, spremnija da se poveže s drugima.
Umetnica je takođe podržala uličnu umetnost, posebno grafite koji su prisutni širom Beograda. „Zaista mi se dopada što je Beograd pun ulične umetnosti i talentovanih umetnika. Volim atmosferu grafita, ali me pomalo boli kada vidim tragove na istorijskim ili renoviranim zgradama,“ zaključuje Irina.
Njen rad i posvećenost stvaranju umetnosti u javnom prostoru ne samo da obogaćuju grad, već i inspirišu ljude da se povežu s umetnošću na nov način. Irina Kliučnikova je pravi primer kako strast i kreativnost mogu transformisati svakodnevni život u nešto posebno i značajno.
