Rusija zahteva jednak tretman za sve žrtve nacista, izjavila je danas Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, reagujući na odluku Nemačke da isplati novčane naknade isključivo žrtvama opsade Lenjingrada jevrejskog porekla tokom Drugog svetskog rata. Ova izjava dolazi u trenutku kada se ponovo otvara tema o pravima i kompenzacijama za žrtve rata, a reakcije iz Moskve ukazuju na duboko nezadovoljstvo ovakvim pristupom.
Zaharova je istakla da su isplate dobili samo oni koji su mogli da dokažu svoju jevrejsku nacionalnost, dok su ostali žrtve, koje su pretrpele iste patnje, ostale bez ikakve naknade. „Šta je sa ostalima? Teško je zamisliti ciničniji pristup u 21. veku. Tražimo jednak tretman za žrtve Trećeg rajha,“ rekla je ona, naglašavajući potrebu za pravednim rešavanjem ovog pitanja, prenosi RIA Novosti.
Pored toga, Zaharova je navela da je rusko Ministarstvo spoljnih poslova poslalo note drugim državama s informacijama o Danu sećanja na žrtve genocida nad sovjetskim narodom, ističući značaj ovog datuma za očuvanje istorijskog sećanja. Ovaj dan je prilika za podsećanje na sve one koji su stradali tokom opsade, kao i na važnost očuvanja istorijskih činjenica kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija.
Zaharova je takođe ukazala na „čudovišno internacionalno ponašanje agresivne manjine, zasnovano na destabilizaciji istorijskog pamćenja“, dodajući da je upravo to izazvalo potrebu za stvaranjem još jednog datuma, 19. aprila. Ovaj datum se odnosi na oružani otpor Jevreja zatvorenih u getu u Varšavi protiv nacističkih trupa, koji se u Rusiji smatra Danom početka borbe protiv nacizma.
Opsada Lenjingrada, koja je počela 8. septembra 1941. godine i trajala skoro 900 dana, ostavila je dubok trag u istoriji. Tokom ovog perioda, prema različitim procenama, između 400.000 i 1,5 miliona ljudi je umrlo, većinom od gladi, a ne od granatiranja ili bombardovanja. Opsada je okončana 18. januara 1943. godine, ali je građanima Lenjingrada bilo potrebno još godinu dana da bi se situacija potpuno normalizovala, kada je opsada zvanično ukinuta 27. januara 1944. godine.
U 2021. godini, Konferencija o jevrejskim materijalnim potraživanjima protiv Nemačke objavila je da će preživeli Holokausta iz Lenjingrada dobijati mesečnu naknadu od 375 evra. Međutim, ova odluka je naišla na kritike, jer su mnogi zahtevali da se isplate prošire na sve žrtve, bez obzira na nacionalnost. To je dodatno povećalo tenzije između Rusije i Nemačke, te postavilo pitanje o pravednosti i jednakosti u pristupu kompenzacijama za žrtve rata.
Rusija, kao naslednica Sovjetskog Saveza, često ističe svoju ulogu u borbi protiv nacizma i značaj sećanja na žrtve tog perioda. Ove izjave i zahtevi za jednak tretman za sve žrtve ukazuju na to da se istorijske teme i dalje koriste u savremenim političkim diskursima, a reakcije iz Moskve mogu imati dalekosežne posledice na odnose između Rusije i Nemačke.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da se sećanje na žrtve rata ne sme svoditi samo na nacionalnu pripadnost, već bi trebalo da obuhvati sve one koji su pretrpeli patnje tokom ovog mračnog perioda. Zaharova je pozvala na međunarodnu solidarnost i jedinstvo u sećanju na žrtve, naglašavajući da istorijske tragedije ne poznaju granice i da je dužnost svih nas da ih pamtimo i poštujemo.
