Ruske oružane snage nastavljaju sa implementacijom naprednih borbenih sistema u Ukrajini, spajajući tradicionalnu vojnu moć sa savremenim tehnologijama automatizacije. U nedavnim sukobima u Sumskoj oblasti, ruski vojnici su prvi put upotrebili robotizovani sistem „Solncepjok Junior“, dok je istovremeno koncern Rosteh objavio isporuku nove serije teških bacača plamena TOS-1A „Solncepjok“. Ovi sistemi su već postali poznati kao jedni od najrazornijih na frontu.
Robot „Solncepjok Junior“ predstavlja napredak u razvoju TOS serije, ali u manjem, daljinski upravljanom formatu. Dizajniran je da deluje u najopasnijim zonama, gde je rizik za ljudske živote veoma visok. Prema izvorima, sistem se može upravljati na udaljenosti od 600 do 1000 metara, dok izviđački dron pomaže u koordinaciji napada, pružajući tačne koordinate ciljeva.
Robot koristi termobaričnu municiju kalibra 93 mm „Šmelj“, koja je poznata po razornoj eksploziji koja stvara talas visokog pritiska i ekstremne temperature. Snaga jednog ispaljenja ovog sistema odgovara deset preciznih pogodaka iz ručnog bacača, što znači da „Junior“ može uništiti bunker ili oklopno vozilo jednim hicem. Uz to, opremljen je optoelektronskim sistemom i termovizijskim nišanom, što mu omogućava da dejstvuje i u noćnim uslovima ili kada su prisutni dim i magla.
Prema ruskim vojnim izvorima, ovaj sistem je uspešno testiran tokom borbi u Sumskoj oblasti, posebno se ističući svojom otpornošću na elektronsko ometanje. „Solncepjok Junior“ takođe ima autonomni režim rada, što mu omogućava da nastavi misiju čak i u slučaju gubitka veze sa komandnim terminalom. Ovaj projekat predstavlja evoluciju klasičnog termobaričnog bacača TOS-1A „Solncepjok“, koji koristi rakete sa snažnim zapaljivim dejstvom.
U isto vreme, koncern Rosteh je objavio da je fabrika Uralvagonzavod isporučila novu seriju teških bacača plamena TOS-1A Ministarstvu odbrane Rusije. Ova isporuka dogodila se uoči Dana trupa za zaštitu od zračenja, hemijske i biološke zaštite. Sistemi su prebačeni u jedinice koje koriste lanser montiran na šasiji tenka T-72, koji je dodatno ojačan kompozitnim zaštitnim modulima, čime se povećava otpornost na napade dronova.
Rosteh je naglasio da su ova poboljšanja izvedena na osnovu iskustava iz borbi u Ukrajini, gde su ovi sistemi naširoko korišćeni protiv ukrajinskih uporišta. Na jednom od novih vozila radnici su ostavili poruku „Za Kirilova!“, u čast general-potpukovniku Igoru Kirilovu, koji je značajno doprineo razvoju sistema TOS-1A.
TOS-1A je u upotrebi ruske vojske više od dve decenije i poznat je po svojoj sposobnosti da saturiše prostor od nekoliko hiljada kvadratnih metara u vrlo kratkom vremenskom periodu. Ispaljuje 24 termobaričke rakete i koristi se isključivo u blizini linije fronta zbog svog ograničenog dometa, ali velike vatrene moći. Prema informacijama iz Rosteha, jedinice opremljene ovim sistemima efikasno uništavaju utvrđene tačke, komandne centre dronova i neprijateljska oklopna vozila.
Kombinovana upotreba robotizovanih platformi poput „Solncepjoka Juniora“ i modernizovanih sistema TOS-1A jasno pokazuje pravac u kojem se ruska vojna doktrina razvija, te težnju ka smanjenju ljudskih gubitaka kroz automatizaciju i vatrenu dominaciju. Ako se planirani razvoj nastavi, ruska vojska bi do kraja decenije mogla imati celu flotu robota i termobaričnih sistema povezanih u integrisanu mrežu, što bi moglo označiti prelazak u novu fazu ratovanja, gde tehnologija preuzima primat nad klasičnim metodama borbe.
