Narodna banka Rumunije je danas odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto, što dolazi u ključnom trenutku, samo nekoliko dana pre drugog kruga predsedničkih izbora. Ova odluka doneta je u kontekstu političke nestabilnosti, budžetske krize i pojačanih odliva kapitala sa domaćeg tržišta. U saopštenju banke se naglašava da su „izuzetno visok nivo neizvesnosti“ oko inflacije i snažan odliv kapitala koji je uticao na likvidnost, kamate i devizne rezerve, glavni razlozi za održavanje kamatne stope.
Rumunija se trenutno suočava s jednom od najviših inflacija u Evropi, dok su troškovi zaduživanja među najvišima u Evropskoj uniji. Inflacija je postala ozbiljan problem za ekonomiju zemlje, a ekonomski pokazatelji ukazuju na stagnaciju. U prva tri meseca ove godine, rumunska privreda nije zabeležila kvartalni rast, a međugodišnji rast iznosio je samo 0,2 odsto, što je znatno ispod očekivanja. Takvi rezultati su posledica zamrznutih investicija i potisnute potrošnje, koja je pogođena političkom i ekonomskom neizvesnošću.
Pored toga, rumunska valuta, leu, nedavno je pala na istorijski minimum, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu. Ova devalvacija je rezultat političkih previranja u zemlji, koja su stvorila nesigurno okruženje za investitore. Prvi krug predsedničkih izbora, na kojem je pobedio kandidat krajnje desnice Đorđe Simion, dodatno je povećao nesigurnost, a ostavka vlade koju je predvodio socijaldemokrata Marsel Čolaku dodatno je pogoršala situaciju.
U pokušaju da obuzda pad nacionalne valute, Narodna banka Rumunije je intervenisala na tržištu i potrošila najmanje sedam milijardi evra na stabilizaciju leja. Ova intervencija ukazuje na ozbiljnost situacije u kojoj se zemlja nalazi, s obzirom na to da se očekuje nastavak pritiska na domaću valutu zbog političkih turbulencija i ekonomske nestabilnosti.
Rumunija se takođe suočava s najvećim budžetskim deficitom u Evropskoj uniji, koji je porastao sa 5,61 odsto BDP-a u 2023. na 8,65 odsto BDP-a u 2024. godini. Ovi podaci ukazuju na sve veće fiskalne izazove s kojima se zemlja suočava, a troškovi servisiranja državnog duga ostaju visoki zbog slabih kreditnih rejtinga. Agencije za kreditni rejting, kao što su Fič, Standard i Purs (S&P) i Mudis, dodelile su Rumuniji rejtinge BBB-, odnosno Baa3, a sve tri agencije nedavno su smanjile izglede zemlje sa stabilnih na negativne.
U svetlu ovih ekonomskih izazova, predstojeći drugi krug predsedničkih izbora dodatno komplikuje situaciju. Politička stabilnost će biti ključna za oporavak i jačanje ekonomije. Investitori su u očekivanju šta će doneti izbori, a ishod može značajno uticati na buduće ekonomske politike i mere koje će nova vlada preduzeti. U ovom kontekstu, pažnja će biti usmerena na to kako će nova vlast pristupiti rešavanju budžetskog deficita, inflacije i drugih ekonomskih pitanja koja su trenutno u fokusu.
U zaključku, Rumunija se nalazi na prekretnici. Odluka Narodne banke da zadrži kamatnu stopu na 6,5 odsto odražava visoki nivo neizvesnosti i izazove s kojima se zemlja suočava. Predstojeći izbori će dodatno oblikovati političku i ekonomsku budućnost Rumunije, a sve oči su uprte u rezultate koji bi mogli doneti potrebne promene u pristupu ekonomskim pitanjima.
