Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Marko Rubio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji istakao važnost saradnje između SAD i Evrope, naglašavajući da su te dve strane „stvorene da budu zajedno“. On je poručio da su SAD spremne da vode napore u „restauraciji“ svetskog poretka, dodajući da je ključna misija jačanje evropskih saveznika kako bi se osigurala zajednička bezbednost i stabilnost.
Rubio je izjavio da SAD žele snažnu Evropu i da znaju da sudbina Evrope nikada neće biti izolovana od američke. „Ne želimo da naši saveznici budu slabi, jer to slabi nas“, naglasio je on. Podsetio je na istorijske veze između SAD i Evrope, govoreći o zajedničkoj civilizaciji i prijateljstvu koje treba revitalizovati.
On je ukazao na to da posleratni trijumf može dovesti do „opasne zablude“ o globalnoj stabilnosti i naglasio potrebu za jačanjem savezništava i reformom međunarodnih institucija. Rubio je kritikovao Ujedinjene nacije, rekavši da su imale minimalnu ulogu u rešavanju sukoba, poput onih u Gazi i Ukrajini.
Govoreći o istorijskom kontekstu konferencije, Rubio je podsetio na podelu Evrope između komunizma i slobode tokom Hladnog rata, navodeći da je tada postojala zajednička borba za slobodu. „Borili smo se ne samo protiv onoga što smo odbacivali, već i za ono što smo želeli da stvorimo“, istakao je. Kritički je ocenio euforiju posleratnog trijumfa, upozoravajući da je došlo do zablude da su sve nacije postale liberalne demokratije.
Rubio je naglasio da SAD ne žele da njihove saveznike „racionalizuju narušeni status kvo“, već da se suoče sa izazovima i obnove svoje sposobnosti. On je posebno upozorio na deindustrijalizaciju i masovne migracije kao ključne rizike za Evropu, ističući da zaštita granica nije ksenofobna, već akt nacionalnog suvereniteta.
Takođe, Rubio je pozvao na hitnu reformu međunarodnih organizacija, sugerišući da ih ne treba raspustiti, već reformisati kako bi se bolje suočili sa savremenim izazovima. On je naglasio da UN imaju potencijal, ali da su pokazale slabost u rešavanju trenutnih sukoba.
Rubio je istakao da kulturne i istorijske veze između SAD i Evrope igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti. „Zajedno smo pravili greške, sada zajedno dugujemo našim narodima da se suočimo s njima i krenemo napred“, rekao je. On je naglasio da „kraj transatlantske ere nije ni cilj ni želja SAD“.
On je detaljno prikazao kako američka istorija proističe iz evropske, podsećajući na važnost evropskih korena u formiranju Sjedinjenih Američkih Država. Rubio je naveo da su NATO saveznici zajedno platili cenu sigurnosti i da SAD žele da „ucrtaju put za novi vek prosperiteta“ u partnerstvu s Evropom.
Tokom sesije pitanja i odgovora, Rubio je govorio o trenutnoj situaciji u Ukrajini, naglašavajući da su razgovori o toj temi „suženi“, ali da su ključna pitanja još uvek otvorena. Odbacio je pretpostavku da Rusija nije zainteresovana za pregovore, ističući da su SAD i Evropa u potrazi za uslovima koji bi bili prihvatljivi za Kijev.
Rubio je skrenuo pažnju na odnose sa Kinom, naglašavajući potrebu za održavanjem otvorenih kanala komunikacije kako bi se izbegli ekonomski i geopolitički konflikti. On je istakao važnost zajedničkog nacionalnog interesa, koji često neće biti identičan, ali je od suštinskog značaja za stabilnost i razvoj međusobnih odnosa.
Svojim izlaganjem, Rubio je postavio temelje za buduće transatlantske odnose, pozivajući na zajedničku akciju i saradnju kako bi se suočili sa izazovima koji predstoje.
