More je bilo uzburkano, a vetar je jačao kasno u četvrtak ujutru, kada je tim od pet iskusnih italijanskih ronilaca zaronio ka potpunim mračnim pećinama kod atola Vavu, oko sat vremena vožnje gliserom južno od prestonice Male. Grupu su činili instruktor Đanluka Benedeti, Monika Montefalkone, vanredna profesorka ekologije na Univerzitetu u Đenovi, njena ćerka Đorđa Somakal, morski biolog Federiko Gvaltjeri i istraživač Murijel Odenino.
Ronioci su se uputili duboko u mrežu pećina, koja se otvara na dubini od oko 47 metara i spušta do oko 70 metara u svom najnižem delu. Nažalost, nikada se nisu vratili. Tela petoro ronilaca pronađena su tek nakon višednevne potrage, složenog i opasnog procesa koji je odneo i šestu žrtvu, lokalnog vojnog ronioca, narednika Mohameda Mahudija.
Lokalne vlasti su saopštile da je grupi bilo dozvoljeno da rone do dubine od 30 metara, koliko dozvoljavaju maldivski rekreativni standardi. Međutim, nije jasno da li su zaronili dublje nego što je bilo planirano, niti da li su imali odgovarajuću opremu za tako rizičnu ekspediciju.
Ronioci su boravili na luksuznoj jahti dugoj 36 metara, poznatoj kao Duke of York, koja nudi prilagođena krstarenja za do 25 gostiju. San svakog ljubitelja mora, jahta omogućava roniocima da izbliza istraže koralne atole Maldiva, uz uživanje u večerama od morskih plodova i danima provedenim na ležaljkama na sunčanoj palubi.
Oko 13:30 časova u četvrtak, neko sa broda je poslao signal za pomoć. Ronioci su bili pod vodom oko dva sata i nisu izronili. Prva je reagovala druga jahta sa roniocima, i u roku od oko pola sata pronađeno je telo instruktora Benedetija na ulazu u pećinu. Obalska straža Maldiva zatim je započela pretragu iz vazduha i pod vodom za preostala četiri ronioca, ali nakon što je pronađeno prvo telo, pretpostavljeno je da su ostali zarobljeni u pećini.
Monika Montefalkone bila je ekološkinja koja je godinama istraživala morski svet Maldiva. Njen suprug Karlo Somakal rekao je da je bila „jedna od najboljih ronioca na svetu“ i da je imala oko 5.000 zarona. Pre zarona, Centar za pomorska istraživanja Maldiva odobrio je zahtev Montefalkone, Gvalterija i Odenino, dok Benedeti i Somakal nisu bili navedeni u prijavi. Italijanski istraživači imali su dozvolu za tehničko ronjenje, što im je omogućavalo zaron do 30 metara.
Međutim, vlasti Maldiva nisu znale da će biti reč o pećinskom ronjenju, što je znatno kompleksnije i opasnije. Univerzitet u Đenovi naveo je da boravak Montefalkone i Odenino na Maldivima ima veze sa klimatskim promenama i biodiverzitetom, ali da sam zaron nije bio deo zvanične misije, već lična aktivnost. Dodatni rizik predstavljalo je loše vreme. Meteorološka služba izdala je upozorenje na jake vetrove i uzburkano more, koje je kasnije pojačano. Nije poznato da li su ronioci bili obavešteni.
Malo ronilaca je ikada zaronilo u ovaj retki sistem. Stručnjaci opisuju pećinu kao prostor dostupan samo vrhunskim pećinskim roniocima sa odgovarajućom obukom i iskustvom. Kako se ide dublje, svetlo izlaza nestaje i ostaje potpuni mrak, gde se mora navigirati bez ikakve vizuelne reference. Uski prolazi dodatno stvaraju osećaj klaustrofobije i dezorijentacije. Ronjenje u takvim uslovima zahteva ne samo tehničku spremu, već i jaku psihološku stabilnost, jer strah i zbunjenost mogu postati opasni.
Vlasti su pokrenule istragu nad jahtom Duke of York, koja je privremeno suspendovana. Utvrđeno je da plovilo nije imalo sve potrebne dozvole, uključujući dozvolu za ronilačku školu, iako je organizovalo ronilačke aktivnosti. Operater jahte tvrdi da su ronioci bili obavešteni o limitu od 30 metara i da nisu znali za planove da se ide dublje. U međuvremenu, istraga se nastavlja kako bi se utvrdilo šta je dovelo do tragedije.
Porodice ostaju sa gubitkom i pitanjima bez odgovora, dok se pokušava razjasniti šta se tačno dogodilo. Stručnjaci upozoravaju na ozbiljne rizike dubinskog pećinskog ronjenja, uključujući gasnu narkozu, dezorijentaciju i paniku, a neki veruju da su se ronioci mogli zbuniti u dubini, gde nestaje svaki osećaj pravca.
