Beograd – Književnica Olivera Balašević izjavila je danas da je njena knjiga „Ukus uspomena“ rezultat ličnog dijaloga sa životom, sastavljenog od sećanja, mirisa, ukusa i ljudi koji su je oblikovali. Govoreći o svojoj knjizi, Balašević je naglasila da razgovor sa suprugom, kantautorom Đorđem Balaševićem, nikada ne prestaje.
„Dugo sam razmišljala da napišem priče koje nisu o Đorđu. Ove moje su saznanja, ljudi, situacije i život sa mojim Đorđem, koje su me oblikovale i donele saznanja koja sam želela da podelim sa nepoznatim ljudima“, rekla je ona u razgovoru za Tanjug.
Balašević je istakla da su teme u knjizi dolazile intuitivno, kroz ljude koji su je oblikovali i zaslužili svoje mesto u njenim pričama. „Nisam želela da opišem život nekoga ko je popularan, već da prikažem nevidljive heroje mog detinjstva koji zaslužuju medalju zbog svog odnosa prema životu“, dodala je ona.
Kada je reč o uspomenama, Balašević je naglasila da su njena sećanja „satkana od malih stvari“, ističući da se sreća krije u tim sitnim detaljima. „Sve na kraju postane emocija i reči, a ukusi su putevi kojima dolazimo do nje. Ukusi nas pronalaze čak i kada ih se ne setimo“, objasnila je.
Mnogi mirisi i ukusi su, prema njenim rečima, duboki okidači uspomena. „Fotografiju možete da sklonite, ali ukus vas pronađe potpuno nespremne“, dodala je, naglašavajući kako su mirisi i ukusi važni za evociranje sećanja.
Balašević je takođe govorila o svom detinjstvu i porodici, ističući to što se ne sećamo ukusa majčinog mleka kao najveću nepravdu koju nam je priroda priredila. „Miris zemlje je za mene prapočetak na paleti ukusa mog detinjstva“, rekla je, prisetivši se svog odrastanja u Vojvodini.
Osim toga, Balašević se dotakla i teme muzike, koja joj je, kako je navela, bila „tajna veza“ od malih nogu. Prisećajući se trenutaka kada je tražila melodije koje odgovaraju njenih emocijama, naglasila je da je muzika bila važan deo njenog sveta koji je gradila sa Đorđem.
„Kasnije sam isto to radila u studentskoj sobi, u tišini tražeći muziku koja me je sačekala iza ugla“, rekla je, dodajući da je muzika bila sveprisutna u njihovoj kući, pa čak i u kupatilu, gde je Đorđe želeo da postavi zvučnik.
U razgovoru je otkrila i anegdotu iz života sa Đorđem, kada je pao sa merdevina dok je pokušavao da instalira zvučnik. Ova situacija je za nju bila „dečija i brižna“, jer je u tom trenutku prihvatila svog supruga kao „centar svog sveta“.
Govoreći o tome čime ju je Đorđe osvojio, Balašević je istakla neposrednost, nesavršenost i sposobnost da u običnim stvarima pronađe humor i toplinu. „Nikada nije bio iznad ljudi“, rekla je, naglašavajući da je njihovo upoznavanje bilo drugarsko.
Za nju, pojam „mere“ je sinonim discipline. Kao jednu od najvažnijih životnih lekcija, Balašević je navela događaj iz detinjstva kada je sa majkom unosila ugalj, što ju je naučilo da gleda unapred i da ne gubi fokus.
Pored toga, prisetila se i svog uspeha u sportu, kada je tokom gimnastičke karijere osvojila 33 medalje na međunarodnim takmičenjima. „Sport je samo potvrdio disciplinu i veoma sam ponosna na te godine“, rekla je.
Govoreći o porodici, istakla je da joj je ćerka Jovana pomogla da odluči da počne da piše, dok je osvrnuvši se na porodični život na Salajci, Balašević govorila o ulicama kojima su prolazili njihovi potomci.
Na kraju, osvrnula se na nasleđe svog supruga, ističući da ljudi njegove pesme doživljavaju kao povratak kući. „Đorđe je jedan u veku, a njegova muzika i etički stavovi su ono što ga čini posebnim“, zaključila je.
