Pisac Stefan Tićmi je danas predstavio svoj novi roman „Tata kaže gambit“, naglašavajući da se radnja ne vrti oko šaha, već se bavi iluzijama koje ljudi stvaraju o sebi i drugima. „Ovaj roman postavlja pitanja na koja ne moram da dajem odgovore, već podstiče čitaoce da aktivno učestvuju“, rekao je Tićmi za Tanjug.
U središtu priče nalazi se porodica Žakula, a fokus je na pitanju odgovornosti unutar porodice. Tićmi objašnjava da otac, kroz svoje postupke, pokušava da gura probleme pod tepih, ali situacija postaje neprijatna kada se problemi konačno iznesu na svetlost dana. „Ova knjiga govori o tome kako jedno zajedničko kretanje može da dovede do ozbiljnih problema“, istakao je autor.
Glavni junak, Adam Žakula, suočava se sa izazovima koji dolaze iz njegovih nepromišljenih poteza, koji mogu dovesti njegovu porodicu do ruba egzistencije. Tićmi je naglasio da „Tata kaže gambit“ nije samo knjiga o šahu, već o iluzijama koje ljudi kreiraju o sebi i svojim bližnjima. „U ovoj priči, otac smišlja dosetku kako da od pokućstva napravi šah“, dodao je on.
Tićmi, poznat po svojim knjigama za decu, kao što su „U’vatile me lutke“ i „Ja sam Akiko“, istakao je da je motiv igre značajan u njegovom stvaralaštvu. „Nekada samo igrom čovek može doći do spasenja“, rekao je on. Autor je primetio da postoji razlika u pripovedanju u ovom romanu u poređenju sa njegovim ranijim delima. Dok su ranije priče bile dinamične i razigrane, „Tata kaže gambit“ zahteva promišljeno i pažljivo pripovedanje, slično šahovskoj igri.
Jedna od ključnih rečenica u romanu, „Iluzije treba čuvati na sobnoj temperaturi“, postavlja čitaocu pitanja o simbolici iluzija i dvostrukosti likova. „Svi junaci igraju dvostruke uloge, a mi smo ti koji predmetima dajemo priču“, dodao je Tićmi. Roman istražuje teme krivice i sudbine članova porodice Žakula, postavljajući pitanja o tome ko zapravo vuče konce u njihovim životima.
Pisac je takođe podelio svoja razmišljanja o tome kako je njegovo pisanje za decu bilo veoma lično i emotivno. „Prvi susreti i razmenjivanje energije sa decom bili su na najljudskijem mogućem nivou“, naglasio je. Tićmi je smatrao da teme koje obrađuje mogu biti ozbiljne, ali ne moraju biti previše direktne ili prijeteće.
Govoreći o svom jeziku i poreklu, Tićmi je istakao uticaj svog rodnog Leskovca na njegov stil pisanja. „Naš dijalekat je melodičan, a ja sam stekao osećaj da sve mora da klizi i teče“, rekao je on, naglašavajući važnost kombinovanja lokalnog dijalekta sa zvaničnim književnim jezikom.
Tićmi je takođe komentarisao da autori sa Balkana ne bi trebali biti ograničeni na teme koje se od njih očekuju, poput ratova. „Postoje teme koje su veoma životne i imamo pravo da pišemo o njima“, izjavio je.
Na kraju, Tićmi je otkrio da će do kraja godine raditi na završnoj verziji pozorišne predstave zasnovane na tekstu „Tata kaže gambit“. Ovaj roman predstavlja još jedan korak u njegovom razvoju kao pisca, a njegova sposobnost da istražuje duboke i kompleksne teme kroz prizmu porodice i iluzija čini ga relevantnim i zanimljivim savremenim autorom.
