Rok za uklanjanje spoljnih jedinica klima uređaja sa uličnih strana fasada objekata javne namene koji se nalaze u granicama nepokretnih kulturnih dobara, kao i u njihovoj zaštićenoj okolini, postavljen je na 4. avgust ove godine. Ova informacija dolazi od Dušana Radonjića, pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije. On je takođe naglasio da je prethodno navedeni datum 4. jul bio greška, koja se pojavila u javnosti.
Radonjić je za Tanjug objasnio da se vlasnici zgrada koje nisu javne namene, ali se nalaze u granicama nepokretnih kulturnih dobara, obavezuju da uklone spoljnu opremu klima uređaja do 4. avgusta 2028. godine. Takođe, svi ostali objekti koji se nalaze izvan granica kulturnih dobara imaju rok do 4. avgusta 2033. godine za uklanjanje ovih jedinica.
Kazne za nepoštovanje ovih propisa su značajne. Vlasnici pravnih lica mogu biti kažnjeni sa iznosima između 50.000 i 100.000 dinara, dok su kazne za fizička lica u rasponu od 25.000 do 50.000 dinara. Radonjić je naglasio da će nadzor nad primenom ovih odredbi biti u nadležnosti lokalnih samouprava i njihovih organa za komunalni red, kao što je komunalna milicija. Za opštine koje nemaju svoju komunalnu miliciju, posao će preuzeti Republička komunalna inspekcija.
Zakon o planiranju i izgradnji takođe nalaže da jedinice lokalne samouprave moraju doneti opšti akt koji će urediti način uklanjanja ovih jedinica. U slučaju da ovaj akt ne bude donet, predviđena je kazna od 50.000 dinara.
Ideja za donošenje ovog zakona proizašla je iz želje Ministarstva građevinarstva da se zaštite kulturna dobra i očuva njihov estetski izgled. Radonjić je istakao da klima uređaji ne bi trebali da narušavaju fasade zgrada, te da je očuvanje kulturne baštine od izuzetnog značaja. Prema njegovim rečima, kulturna dobra su materijalni tragovi tradicije i kulture, koje je potrebno sačuvati za buduće generacije.
Građani se mogu informisati o tome da li njihovi stambeni objekti spadaju u kategoriju zaštićenih kulturnih dobara putem Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, koji je popisao oko 2.650 takvih objekata. Takođe, svaki grad ima svoj spisak zaštićenih kulturnih dobara, a u Beogradu postoje interaktivne mape koje olakšavaju pretragu. Radonjić je napomenuo da građani mogu lako da prepoznaju da li se nalaze u zaštićenoj zoni, na primer, ako žive u Knez Mihajlovoj ulici.
Ministarstvo građevinarstva još uvek nema podatke o tome da li je uklanjanje klima uređaja već započelo, ali planira da u narednom periodu krene u kontrolu objekata javne namene koji se nalaze unutar granica kulturnih dobara. Radonjić je naglasio da će se nadležni organi fokusirati na provere u svojoj okolini kako bi se osiguralo poštovanje zakona.
Poslednje izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje su stupile na snagu 4. avgusta 2023. godine, nalažu da sve novoizgrađene zgrade moraju biti projektovane i građene na način koji omogućava da spoljni uređaji za grejanje i hlađenje budu nevidljivi i da ne utiču na okolinu. Radonjić je ukazao na primere iz prakse, gde su novi objekti opremljeni klima uređajima koji su smešteni na krovovima ili su vizuelno sakriveni.
Sve ove mere imaju za cilj očuvanje kulturne baštine i unapređenje estetskog izgleda gradskih sredina, što je od suštinskog značaja za očuvanje identiteta i tradicije.
