Skupština Srbije je ratifikovala Zakon o konvenciji o živi, što znači da će država imati pristup fondovima za finansiranje zbrinjavanja otpada koji sadrži ovaj opasni hemijski element. Ova odluka dolazi u kontekstu globalnih napora za smanjenje rizika koji živa predstavlja za ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Eksperimentisanje sa živom, jedinim tečnim metalom, počelo je još u antičko vreme. Tada su ljudi imali ograničeno razumevanje opasnosti koje živa može izazvati. Međutim, tragedija koja se dogodila u Japanu tokom 20. veka, poznata kao Minamata katastrofa, ukazala je na ozbiljne posledice upotrebe žive. U ovom incidentu, više od 2.000 ljudi je izgubilo život zbog toksičnosti žive koja se oslobađala u okoliš. Ova tragedija dovela je do usvajanja Minamata konvencije, međunarodnog ugovora koji je donet od strane Ujedinjenih nacija 2013. godine.
Sonja Roglić, načelnica odeljenja za hemikalije Ministarstva za zaštitu životne sredine, objasnila je za Euronews Srbija da je ministarstvo predložilo stalnoj misiji UN da Srbija potpiše ovu konvenciju 2014. godine. Od tada je Srbija preuzela određene obaveze vezane za sprovođenje konvencije. Minamata konvencija je stupila na snagu 2017. godine, a srpsko ministarstvo je aktivno radilo na utvrđivanju stanja žive u zemlji.
„Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je proces ratifikacije završen i da će Republika Srbija zvanično postati ravnopravna strana u Minamata konvenciji 10. aprila 2025. godine“, naglasila je Roglić.
Roglić je takođe ukazala na istorijske katastrofe koje su prethodile donošenju Minamata konvencije. Spomenula je nekoliko incidenata u svetu, uključujući one u Nemačkoj i Iranu, koji su takođe bili rezultat toksičnih svojstava žive. „Živa je prezistentna, što znači da dugo ostaje u okolini, a njena neurotoksična svojstva mogu izazvati različite zdravstvene probleme“, dodala je.
Ona je naglasila važnost Minamata konvencije, ističući da je živa jedini hemijski element koji ima svoju posebnu konvenciju. „Mnogo opasnih hemikalija je grupisano kroz različite konvencije, ali samo živa ima svoju“, objasnila je.
Iako je živa poznata po svojoj opasnosti, Roglić je istakla da Srbija trenutno nema velike probleme sa zagađenjem ovom hemijom. „Glavni izvori emisije žive u našoj zemlji su ložišta na ugalj. Međutim, naš ugalj ne sadrži visoke koncentracije žive, kao što je slučaj u nekim državama Evropske unije“, naglasila je.
Takođe, ona je dodala da Srbija nikada nije primarno rudarila sa živom. „Monitoring koji sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine pokazuje da su koncentracije žive u vodotokovima Srbije isključivo rezultat prirodnih nalazišta. U prirodi se može naći određena koncentracija cinabarita, koji je osnovna ruda žive“, pojasnila je.
Ova ratifikacija je značajan korak ka unapređenju zaštite životne sredine u Srbiji i smanjenju opasnosti koje živa predstavlja. Srbija će tako postati deo globalnih napora u borbi protiv zagađenja živom i zaštiti zdravlja svojih građana. Ovaj proces je povezan sa sve većom svesti o ekološkim pitanjima i potrebom za održivim razvojem.
U zaključku, ratifikacija Zakona o konvenciji o živi ne samo da obezbeđuje sredstva za zbrinjavanje otpada, već i postavlja temelje za odgovornije upravljanje hemikalijama u Srbiji. Očekuje se da će ovaj korak doneti dugoročne koristi za zdravlje ljudi i očuvanje životne sredine.
