U srpskim školama, posebno srednjim, primećen je zabrinjavajući trend: roditelji sve više izostaju sa roditeljskih sastanaka. Ova pojava otvara pitanje koliko su roditelji zaista zainteresovani za obrazovanje svojih potomaka i njihove probleme. Neki smatraju da je ovo znak zanemarivanja, dok drugi ukazuju na moguće uzroke koji se kriju iza ovog trenda.
Razredne starešine često se suočavaju sa situacijom u kojoj na roditeljskim sastancima prisustvuje samo mali broj roditelja. Jedna majka iz Beograda koja ima sina u četvrtom razredu srednje stručne škole, ističe da je na prvom roditeljskom sastanku bilo samo troje roditelja od 28 učenika, što ju je šokiralo. Naglašava da su se pojavili samo roditelji odličnih đaka, dok su roditelji problematične dece izostali. Ova situacija možda sugeriše da su neki roditelji uvereni da njihova deca mogu sama da se nose sa školskim izazovima.
Na drugoj strani, mnogi roditelji smatraju da se na roditeljskim sastancima ne dobijaju korisne informacije o učenicima. Umesto konkretnih podataka o napretku ili problemima, često se razgovara o opštim temama, kao što su troškovi za izlete ili druge aktivnosti. Jedan roditelj opisuje kako roditeljski sastanci često liče na formalnosti, gde se više govori o svima uopšteno, a ne o pojedinačnim učenicima. Ovo dodatno frustrira roditelje, koji smatraju da bi trebalo da dobijaju detaljnije informacije o učenju i ponašanju svoje dece.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, potvrđuje da postoji trend nedolaska roditelja na roditeljske sastanke. On primećuje da se roditelji obično pojavljuju samo u prvom razredu, kada je potrebna inicijalna upoznavanja sa školom i nastavnicima. Nakon toga, njihova zainteresovanost za obrazovanje i uspeh dece opada. Antić takođe naglašava da roditelji snose odgovornost za svoju decu i njihovo obrazovanje, ukoliko ne žele da se angažuju.
Jedan od razloga za izostanak roditelja može biti i to što se informacije o napretku učenika sada unose u elektronske dnevnike. Roditelji mogu da prate učinak svoje dece bez potrebe da dolaze na sastanke. Ovo može umanjiti potrebu za prisustvom na roditeljskim sastancima, jer se informacije o uspehu i problemima učenika lako mogu proveriti online.
Međutim, postoje i oni koji smatraju da bi roditelji trebalo da budu prisutni na sastancima kako bi se bolje upoznali sa obrazovnim procesom i problemima sa kojima se njihova deca suočavaju. Postavlja se pitanje kako će deca napredovati ako njihovi roditelji nisu uključeni u njihov obrazovni put. Roditelji se često oslanjaju na nastavnike, ali komunikacija između njih i nastavnika može biti nedovoljna.
U zaključku, izostanak roditelja sa sastanaka u srpskim srednjim školama može se posmatrati kao alarmantna pojava koja ukazuje na šire probleme u komunikaciji između roditelja i škole. Dok neki roditelji smatraju da su deca dovoljno odrasla da se sama nose sa izazovima, drugi se žale na nedostatak konkretnih informacija o napretku svoje dece. U svakom slučaju, važno je da se roditelji ponovo angažuju i preuzmu aktivnu ulogu u obrazovanju svojih potomaka, kako bi im pomogli da postignu uspeh i izbegnu eventualne probleme koji se mogu javiti tokom školovanja.
