Rodbinski odnosi u srpskom jeziku ponekad umeju da zbune – čak i same govornike. Dok većina ljudi zna ko su tast, tašta, svekar i svekrva, kada se spomenu reči poput pašenog, šurak, svojak ili jetrva, mnogi zastanu i zapitaju se. Ovi izrazi, koji su nekada bili u svakodnevnoj upotrebi, danas su gotovo zaboravljeni, iako nose značajnu jezičku i kulturnu vrednost.
U vreme kada su porodice bile brojnije, a međusobni odnosi složeniji, postojala je potreba za posebnim terminima koji bi opisivali svakog člana proširene porodice. Sa smanjenjem porodica i opštijim oslovljavanjem rodbine, mnogi od ovih termina su izbledeli iz svakodnevnog jezika, iako su i dalje deo naše jezičke baštine.
Za sve one koji se pitaju ko je kome šta, evo podsetnika koji može da razjasni ovu temu. Svekar se odnosi na muževljevog oca, dok je svekrva muževljeva majka. Tast predstavlja ženinog oca, a tašta ženinog majku. Zet je muž ćerke ili sestre, dok snaha ili snaja može biti žena sinovljeva, unukova ili bratova. Dever je muževljev brat, a jetrva žena muževljevog brata. Zaova se naziva muževljeva sestra, dok je svojak ili svak muž muževljevih sestara. Šurak je ženin brat, a šurnjaja žena ženinog brata. Svastika označava ženinu sestru, dok su pašenog, pašanac ili svak muž ženine sestre. Svastić ili svastičina su sin ili ćerka ženine sestre, a prijatelj je otac kćerkinog muža ili sinovljeve supruge. Prija predstavlja majku kćerkinog muža ili sinovljeve supruge.
Osim što su zanimljivi i bogati značenjem, ovi izrazi svedoče o kulturnom nasleđu, tradiciji i načinu života u Srbiji. Iako se danas sve ređe koriste, često ih zamenjujemo opštim izrazima poput „rođak“ ili jednostavno imenom, što može uticati na očuvanje našeg jezika i identiteta.
Poznavanje ovih izraza može biti dragoceno ne samo u svakodnevnoj komunikaciji, već i u očuvanju identiteta i jezika. U vremenu kada se često oslanjamo na savremene i pojednostavljene termine, vraćanje ovih specifičnih reči može doprineti bogatstvu našeg jezika i svesti o kulturnom nasleđu.
U srpskom jeziku, rodbinski odnosi su složeni i bogati, a razumevanje tih termina može dodatno obogatiti našu komunikaciju. Stoga, sledeći put kada se nađete u dilemi da li je neko vaš šurak ili pašenog, setite se ove liste i možda čak iznenadite nekoga svojim znanjem. U tom smislu, ovi izrazi nisu samo deo jezičkog fonda, već predstavljaju most između prošlosti i savremenosti, čuvajući sećanje na način života koji je bio prisutan u našim porodicama.
U zaključku, dok se vreme menja i porodice postaju sve manje, važno je očuvati i negovati jezik i tradiciju. Ovi termini, iako možda zaboravljeni, i dalje imaju značajnu vrednost i mogu doprineti našem razumevanju porodice i rodbinskih odnosa. U svetu gde se često gubi kontakt sa korenima, vraćanje ovim rečima može biti korak ka očuvanju našeg identiteta i kulture.
