Naučnici širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država istražuju mogućnosti korišćenja robotskih pčela kao rešenje za opadajuće populacije prirodnih oprašivača. Ovaj fenomen postaje sve veći ekološki problem, a istraživači se nadaju da će mikro-robotima moći da pomognu matici, koja je ključna za razmnožavanje pčela.
Na Univerzitetu u Gracu, Austrija, tim istraživača koji radi na projektu RoboRoyale, uz podršku Evropske unije, testira mikro-robote koji bi mogli da ojačaju pčelinje zajednice. Ovi roboti bi se koristili za hranjenje, čišćenje i negu matice, kao i za ravnomernu distribuciju njenog feromona unutar košnice.
Rukovodilac projekta, Faršad Arvin, naglašava da cilj nije da se pčele zamene, već da se prilagode novim uslovima u kojima se nalaze. On ističe da klimatske promene nadmašuju sposobnost pčela da se prilagode. U zimskim mesecima, kratki topli periodi mogu da navedu pčele da se ponašaju kao da je proleće, što može izazvati ozbiljne posledice po košnicu ukoliko dođe do naglog zahlađenja. U takvim situacijama, roboti bi mogli da deluju kao podrška i spreče uginuće kolonija.
Slična istraživanja se odvijaju i u Sjedinjenim Američkim Državama. Na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), inženjer Ji-Sjuan Sjao razvija robote veličine insekata koji su namenjeni oprašivanju useva. Ovi mali dronovi, lakši od spajalice, mogu da lete brzinom do dva metra u sekundi i da ostanu u vazduhu više od 1.000 sekundi.
Istraživači naglašavaju da roboti ne bi trebali da zamene pčele, već da ih dopune. Međutim, kritičari, uključujući predstavnicu ekološke organizacije Beelife, Sindi Adolf, upozoravaju da tehnološka rešenja ne smeju da skrenu pažnju sa dubljih promena koje su potrebne u poljoprivredi i našem odnosu prema prirodi.
Pčelari, poput Klaudije Fernandes Gutijeres iz severne Španije, ukazuju na sve praznije košnice iz godine u godinu. Ona navodi da je sve manje pčela, te da nakon zime često ostaju mrtve. Pčele teško opstaju zbog nestabilnih vremenskih uslova. Klimatske promene jesu značajan faktor, ali nisu jedini uzrok opadanja broja oprašivača. Pored klimatskih promena, veliki problem predstavljaju paraziti poput varoe, kao i invazivni azijski stršljen, koji dnevno može da pojede do 50 pčela.
Dodatni izazov predstavljaju pesticidi, zbog kojih je Evropska unija preduzela mere poput zabrane uvoza hrane sa ostacima neonikotinoida, hemikalija izuzetno štetnih za pčele. Naučnici već dugo upozoravaju na pad broja oprašivača, što je ključno za ekosisteme i proizvodnju hrane.
Države članice Evropske unije do decembra 2026. godine moraju da uspostave novi sistem praćenja vrsta oprašivača, ali zaustavljanje negativnog trenda i dalje predstavlja veliki izazov. Iako inovacije poput robotskih pčela nude potencijalna rešenja, bitno je ne zaboraviti na šire ekološke i društvene probleme koji doprinose opadanju pčelarskih zajednica. U budućnosti će biti ključno da se pronađu efikasni načini za zaštitu prirodnih oprašivača i očuvanje biodiverziteta, jer su oni od suštinskog značaja za održavanje ekosistema i proizvodnju hrane.
