Rusija je tokom sukoba u Ukrajini više puta ispalila dronove i rakete čija putanja leta prolazi blizu napuštene nuklearne elektrane u Černobilju, čime se povećava rizik od ozbiljnog incidenta, izjavio je glavni ukrajinski državni tužilac Ruslan Kravčenko. Ove informacije su predstavljene u trenutku kada Ukrajina priprema obeležavanje 40. godišnjice černobiljske katastrofe iz 1986. godine. Pored Černobilja, Ukrajina ima još četiri funkcionalne nuklearne elektrane, uključujući najveću u Evropi koja se nalazi u južnoj oblasti Zaporožja, a koja je pod kontrolom ruskih snaga od početka invazije 2022. godine.
Kravčenko je naveo da su Černobilj i nuklearna elektrana Hmeljnicki, koja se nalazi na zapadu Ukrajine, bili na putanjama leta ruskih hipersoničnih raketa „Kinžal“. Prema njegovim rečima, detektovano je 35 raketa koje su prošle unutar oko 20 kilometara od ovih postrojenja, a 18 ih je istovremeno prošlo blizu obe lokacije. On je istakao da su u tri slučaja rakete „Kinžal“ pale na tlo u blizini Hmeljničke elektrane, ali nije jasno zašto su izgubile putanju, a nema ni dokaza da su bile presretnute.
Kravčenko je naglasio da se takva lansiranja ne mogu opravdati vojnim razlozima, već su, po njegovom mišljenju, namerna zastrašivanja. „Takvi letovi iznad nuklearnih postrojenja sprovode se isključivo u svrhu terora“, rekao je on. Rusko Ministarstvo odbrane do sada nije komentarisalo ove navode.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) redovno prati vojne aktivnosti u blizini nuklearnih postrojenja i napade na elektro-mrežu koja je ključna za nuklearnu bezbednost. Generalni direktor Rafael Grosi više puta je izrazio zabrinutost zbog rizika po nuklearnu sigurnost i pozvao na maksimalnu uzdržanost u blizini ovakvih objekata kako bi se izbegla katastrofa.
Hipersonična raketa „Kinžal“ može dostići brzinu od 6.500 km/h i nositi bojevu glavu od 500 kilograma, što omogućava da pređe velike udaljenosti u veoma kratkom vremenskom periodu. Kravčenko je takođe naveo da su ukrajinski radari od jula 2024. godine, kada su pojačani napadi dronovima, registrovali najmanje 92 drona koji su leteli unutar pet kilometara od zaštitne zone Černobilja, iako se smatra da je stvarni broj veći.
On je istakao da „namerni letovi dronova sa snažnim bojevim glavama iznad nuklearnih postrojenja predstavljaju krajnju neodgovornost i pokazuju potpuno zanemarivanje bezbednosti civila u Ukrajini i širom Evrope“. U februaru prošle godine, ukrajinski zvaničnici su izvestili da je ruski dron dugog dometa pogodio černobiljsko postrojenje, oštetivši zaštitnu konstrukciju koja sprečava curenje radijacije iz reaktora broj 4. Kremlj je negirao odgovornost, tvrdeći da Rusija ne gađa nuklearnu infrastrukturu.
Evropska banka za obnovu i razvoj procenila je da će popravka štete na černobiljskom postrojenju koštati najmanje 500 miliona evra. Upozorili su da bi bez sanacije moglo doći do „nepovratne korozije“ zaštitne strukture. Istraga ukrajinskog državnog tužilaštva zaključila je da je napad verovatno bio nameran, na osnovu ugla pod kojim je dron pogodio zaštitni omotač, što je tipično za dronove-kamikaze.
Kravčenko je dodao da Rusija verovatno koristi Černobilj kao koridor za let dronova kako bi izbegla gušće zone ukrajinske protivvazdušne odbrane. Elektrana se nalazi manje od 10 kilometara od granice sa Belorusijom i oko 100 kilometara od Kijeva, smeštena u zoni isključenja kontaminirane prirode. Ova situacija dodatno naglašava rizik koji vojne aktivnosti predstavljaju za nuklearnu sigurnost u regionu i mogućnost da bi incident mogao imati katastrofalne posledice.
