U Evropskoj uniji je u riziku od siromaštva prošle godine bilo 16,2 odsto ljudi, što odgovara broju od 72,1 milion ljudi, prema podacima koje je danas objavio Evrostat. Ova statistika ukazuje na stabilan nivo siromaštva u EU, s obzirom da je ovaj procenat identičan onom iz 2023. godine.
Kancelarija EU za statistiku istakla je da i pored različitih ekonomskih uslova i pandemijskih posledica, procenat ljudi koji se suočavaju sa rizikom od siromaštva ostaje konstantan. Na regionalnom nivou, situacija varira, a 10 oblasti unutar Evropske unije zabeležilo je udio ljudi u riziku od siromaštva koji premašuje 30 procenata.
Najveći problemi sa siromaštvom zabeleženi su u najudaljenijim regijama. U francuskoj Gvajani, više od polovine stanovništva, tačnije 53,3 odsto, nalazi se u riziku od siromaštva. Ova alarmantna cifra ukazuje na ozbiljne socioekonomske izazove s kojima se suočavaju stanovnici ovog regiona. Pored Gvajane, španska oblast Sijudad de Melilja ima 41,4 procenata, dok italijanska Kalabrija beleži 37,2 procenata ljudi u riziku.
Nasuprot ovim oblastima, postoje i regioni u EU gde su stope siromaštva znatno niže. U čak 28 regiona Evropske unije, procenat ljudi koji se suočavaju sa rizikom od siromaštva je ispod 10 procenata. Rumunski Bukurešt-Ilfov prednjači u ovoj kategoriji sa samo 3,7 procenata, a slede ga belgijska provincija Istočna Flandrija sa 5,4 procenata i italijanska autonomna regija Bolcano/Bocen sa 5,9 procenata.
Ove razlike ukazuju na to da je u okviru EU situacija sa siromaštvom izuzetno heterogena, sa regionima koji se suočavaju sa ozbiljnim izazovima, dok drugi pokazuju znatno bolju ekonomsku stabilnost. Ove informacije su važne za donošenje politika koje će se fokusirati na smanjenje siromaštva i poboljšanje životnog standarda građana.
Evrostat je naglasio da je siromaštvo kompleksan problem koji zahteva sveobuhvatan pristup, uključujući obrazovanje, zapošljavanje i socijalnu zaštitu. Čelnici EU i nacionalnih vlada trebalo bi da rade na strategijama koje se bave osnovnim uzrocima siromaštva, kako bi se osiguralo da svi građani imaju jednake mogućnosti za prosperitet.
Pored ekonomskih faktora, siromaštvo je često povezano sa socijalnom isključenosti i nedostatkom pristupa ključnim resursima, kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita. Na primer, u regionima sa visokom stopom siromaštva, često dolazi do povećane nezaposlenosti, što dodatno pogoršava situaciju.
U skladu s ovim, važno je da zemlje članice EU prepoznaju specifične izazove sa kojima se suočavaju njihovi regioni i razviju prilagođene strategije za borbu protiv siromaštva. To može uključivati poboljšanje obrazovnog sistema, jačanje tržišta rada i pružanje dodatne podrške najranjivijim grupama društva.
U zaključku, iako je procenat ljudi u riziku od siromaštva u EU ostao stabilan, regionalne razlike ukazuju na potrebu za hitnim delovanjem. EU i njene članice moraju raditi zajedno kako bi osigurale da svi građani imaju jednake mogućnosti za prosperitet i bolji kvalitet života. Samo kroz koordinirane napore može se postići značajan napredak u smanjenju siromaštva i poboljšanju socijalne kohezije unutar Evrope.
