Video-snimci napravljeni uz pomoć veštačke inteligencije, u kojima su glavni likovi voće i povrće, postali su pravi hit na TikToku, beležeći milione pregleda. Ovi video-zapisi, inspirisani popularnim rijaliti programima poput „Ostrva iskušenja“, prikazuju ljubavne i porodične odnose kroz dramatizaciju, a sve to uz likove koji su antropomorfizovana voća. Iako su ovi sadržaji privukli veliku pažnju korisnika, stručnjaci upozoravaju na potencijalno štetne posledice koje takav sadržaj može imati na gledaoce, posebno mlade.
Direktorka Odseka za medijsku psihologiju Univerziteta Leven, Laura Vandenboš, ističe da ovi video-snimci preuzimaju karakteristike rijaliti televizije, pojačavajući stereotipizaciju i seksualizaciju likova. U ovom formatu, voće i povrće ne samo da funkcionišu kao zabavni likovi, već se i dalje promovišu tradicionalne rodne uloge i stereotipi. Stručnjaci smatraju da ovakvi sadržaji, za razliku od tradicionalnih medija, nisu podložni strogim pravilima i standardima, što dodatno otežava njihovu regulaciju.
Algoritmi TikToka igraju ključnu ulogu u širenju ovakvog sadržaja. Što više korisnici gledaju ovakve video-snimke, to algoritam nudi još sličniji i ekstremniji sadržaj, čime se potencijalno promovišu negativne poruke. U nekim slučajevima, ovi video-snimci favorizuju bogatstvo i fizički izgled kao ključne faktore u međuljudskim odnosima, što može dodatno doprineti stvaranju nerealnih očekivanja kod mladih gledalaca.
Profesor komunikacionih nauka sa Univerziteta u Antverpenu, Aleksander Dust, naglašava da algoritmi mogu pojačati interesovanja korisnika za ovakve sadržaje, što može dovesti do izlaganja ekstremnijim i problematičnijim narativima. U nekim slučajevima, sadržaji mogu sadržati i rasističke i homofobne elemente, uključujući prikaze konverzione terapije, koja se često smatra kontroverznom bez naučne osnove.
Uz to, stručnjaci upozoravaju da se u ovim video-snimcima često prikazuju nasilje i uznemirujuće scene, što može imati dugoročne posledice na mlade gledaoce. Ponavljanje ovakvih poruka može povećati njihov uticaj, posebno među mlađom publikom, jer se promovišu tradicionalne rodne uloge i stereotipi koji nisu u skladu sa savremenim vrednostima i principima jednakosti.
Profesor Dust naglašava da je došlo do kulturne promene, jer se ovakve poruke danas lakše prihvataju i šire na društvenim mrežama nego ranije. Autori ovih video-snimaka često ostaju anonimni, a sadržaj se često stvara korišćenjem scenarija i uputstava dostupnih na internet platformama poput Redita, uz pomoć AI alata. Cilj takvih sadržaja obično je ostvarivanje što većeg broja pregleda i prihoda, kako za autore, tako i za same platforme.
Iako je teško direktno meriti uticaj ovakvih video-snimaka, sagovornici se slažu da algoritmi, učestalo ponavljanje poruka i laka dostupnost alata za generisanje sadržaja zahtevaju veću pažnju od strane platformi i nadležnih institucija. Stručnjaci smatraju da je od suštinskog značaja da se pozabave ovim pitanjem kako bi se zaštitili korisnici, posebno najmlađi, od potencijalno štetnog sadržaja koji može oblikovati njihove stavove i ponašanje.
U svetu gde se sadržaj brzo širi i može lako postati viralan, važno je da korisnici budu svesni i kritični prema onome što konzumiraju, kao i da platforme preuzmu odgovornost za sadržaj koji promovišu. Samo tako će se moći zaštititi vrednosti jednakosti i poštovanja u digitalnom prostoru.
