Danas se u Beogradu obeležava treća godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ova tragedija, koja je duboko potresla Srbiju, obeležena je nizom komemorativnih aktivnosti koje su posvećene sećanju na žrtve. U zločinu koji je šokirao celu naciju, život su izgubili Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i čuvar Dragan Vlahović.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković prisustvovao je komemoraciji i položio venac na mestu tragedije, odajući time počast svim stradalima. Njegova prisutnost ukazuje na važnost sećanja na ovu tragediju i potrebu za stvaranjem bezbednijeg okruženja za decu u školama.
U okviru obeležavanja godišnjice, otvoren je „prostor tišine“ na mestu gde se zločin dogodio. U tačno vreme kada je maloletni ubica Kosta Kecmanović započeo svoj krvavi pir, građani su se okupili da odaju počast žrtvama. Mnoge osobe su došle da se upišu u knjigu sećanja, polože cveće i zapale sveće, pokazujući tako solidarnost i empatiju prema porodicama stradalih.
Na lice mesta stigla je ekipa portala 24sedam koja je izvestila da se građani postepeno okupljaju kako bi odali poštu deci koja su nevino stradala pre tri godine. U tom trenutku, atmosfera je bila ispunjena tugom i poštovanjem, dok su mnogi ljudi mirno stajali u redu kako bi ostavili cveće ili zapalili sveću. Među okupljenima su se mogli videti i vršnjaci stradale dece, koji su doneli cveće i pružili podršku porodicama.
Nažalost, tokom komemoracije jedan čovek je doživeo zdravstvene probleme, a Hitna pomoć je brzo intervenisala. Ovaj incident dodatno podseća na emotivnu težinu današnjeg dana za sve prisutne.
U znak sećanja na žrtve, mediji u Srbiji su u 8.41 časova na minut prekinuli emitovanje programa, uz poruku „3. i 4. maj dani sećanja na žrtve masovnih ubistava. Pamtimo“. Ova gesta pokazuje koliko je važno da se društvo seti i odaje počast onima koji su izgubili svoje živote na tragičan način.
Roditelji ubijene dece takođe su prisustvovali komemoraciji, a posebnu pažnju privlačilo je gledanje vršnjaka kako grle jedni druge u znaku podrške. Ova scena je bila emotivna i dirljiva, pokazujući solidarnost među mladima u teškim trenucima.
Atmosfera tokom celog dana bila je dostojanstvena i mirna, što je u skladu s obeležavanjem ovako tužnog dana. Pored „prostora tišine“, komemorativni program se održava i na Tašmajdanu, čime se nastavlja sećanje na stradale.
Obeležavanje godišnjice masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ služi kao podsećanje na važnost sigurnosti u školama, kao i na potrebu za podrškom porodicama koje su pretrpele neizmernu bol. Društvo se okuplja kako bi pokazalo da se sećamo onih koje smo izgubili i da smo svi zajedno odgovorni za stvaranje boljeg i sigurnijeg okruženja za buduće generacije.
