Skender Kulenović, poznat po svom dubokom narodnom izrazu i ličnom iskazu, bio je veoma otvoren za razgovore i gostovanja, što je potvrđeno i kroz jedan susret sa novinarom sindikalnog lista Rad. Nakon tog susreta, Kulenović je pozvao novinara na ribarenje u blizini Mostara, gde su proveli dan jureći ribe i uživajući u hercegovačkoj lozi i žilavki. Kulenović je bio redovni posetilac Mostara, gde je pronalazio inspiraciju za svoje pesme, a kako je sam rekao, u Mostaru se lakše piše nego u Petrovcu. Takođe, bio je blizak prijatelj sa Safetom Čišićem, upravnikom mostarskog Narodnog pozorišta, sa kojim je sarađivao na dramaturgiji. Kulenović je imao duboko poštovanje prema Mostaru i Neretvi, gde je provodio vreme osvežavajući se pre nego što bi se vratio Beogradu da se potpuno posveti književnom radu. Nakon ovog susreta, Kulenović je pozvao novinara u svoj stan u Beogradu, gde su nastavili razgovor o poetskom izričaju i inspiraciji. Svojim književnim delom, Skender Kulenović je ostavio značajan trag u srpskoj književnosti, navodi se u Spomenici srpske akademije nauka i umetnosti povodom stogodišnjice njegovog rođenja. U tekstu se takođe najavljuje i naredni članak o epskom rekvijemu „Stojanke“.
RIBARENJE NA NERETVI SA BARDOM BUNE I PRKOSA: Kulenović je bio markantna figura, visok, vitak, bronzane boje, sed i dugih zulufa
