Reč je o Borislavu Petrovu Braci i Olgi Petrov Radišić, mladom bračnom paru koji je ostavio dubok trag tokom narodnooslobodilačkog rata u južnom Banatu. Njihova imena nose obrazovne institucije u Vršcu, ali malo ljudi zna da su oni bili supružnici. Njihova borba protiv fašizma i zalaganje za levičarske ideje počeli su u mladosti, kada su se upoznali u Vršcu, gde su radili u Savezu komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).
U vreme kad su se oni aktivno borili, situacija je bila izuzetno teška. Njihova angažovanost u štampanju i raznošenju ilegalnog propagandnog materijala dovela je do velikih rizika. Ubijeni su 1942. godine, ali u različitim akcijama. Borislav je poginuo u zasedi policije na periferiji Pančeva, dok je Olga stradala na strelištu u Jajincima dva meseca kasnije. Imali su samo po 21 godinu kada su izgubili živote.
Dragoljub Đorđević, predsednik Subnora u Vršcu, naglašava da je njihova borba bila inspirisana zajedničkim idejama. Olga je bila talentovana u pisanju i često je osvajala nagrade na literarnim takmičenjima, dok je Braca bio aktivan u đačkoj družini „Skerlić“ pre nego što je upisao Pravni fakultet. Njegov ulazak u SKOJ bio je pod uticajem njegovih starijih sestara, a brzo je postao i član Komunističke partije Jugoslavije.
Braca je postao poznat po svom angažmanu u Vršcu, gde je radio sa Žarkom Zrenjaninom. Njegova smrt bila je tragična; uhvaćen je u zasedi i pronađen mrtav zajedno sa svojom sestrom Beba i Stankom Tomićem, dok je Olga u to vreme bila u zatvoru. Njihov zajednički život bio je kratak, ali ispunjen borbom za slobodu.
Olga, koja je završila Učiteljsku školu, zaposlila se kao učiteljica, ali je ubrzo postala meta okupatora. Njena sudbina je bila još teža od Bracine, jer je posthumno proglašena za narodnog heroja. Njene borbe su uključivale skrivanje i bekstvo od neprijatelja, ali je na kraju uhvaćena i streljana 9. maja 1942. godine. Njena poslednja poruka ispisana krvlju na zidu zatvorske ćelije ostala je zapamćena: „Ponosno umirem za KPJ“.
U Vršcu, njihova imena i dalje žive kroz obrazovne institucije. Gimnazija „Borislav Petrov Braca“ i osnovna škola „Olga Petrov Radišić“ predstavljaju simbol njihove borbe i žrtve. Iako nije rođena u Vršcu, Olga je 1955. dobila školu sa svojim imenom na predlog učiteljice Milene Bošković. Njeno ime takođe nosi nekoliko osnovnih škola u okolini, dok je Bracina čast posthumno priznata 1953. kada je nazvana gimnazija koju je i sam pohađao.
Njihova priča je podsećanje na hrabrost mladih ljudi koji su se borili za ideale i slobodu, a njihova imena ostaju inspiracija za buduće generacije. U Vršcu, gde su njihovi herojski postupci ostavili neizbrisiv trag, važno je očuvati sećanje na njihovu borbu i žrtvu za bolju budućnost. Ova priča nas podseća koliko su važni pojedinci koji se bore za pravdu i slobodu, čak i u najtežim vremenima.
Uprkos tome što su njihovi životi prekinuti u mladosti, legende o Braci i Olgi žive i dalje, kako kroz obrazovne ustanove koje nose njihova imena, tako i kroz sećanje ljudi koji se bore protiv zaborava. Njihova hrabrost i posvećenost ideji slobode ostaju inspiracija i danas, kada se suočavamo sa novim izazovima.
