Republika Srpska čvrsto stoji iza predloga da američki predsednik Donald Tramp treba da bude nominovan za Nobelovu nagradu za mir, izjavila je danas srpski član Predsedništva BiH i potpredsednik SNSD Željka Cvijanović. Ova izjava usledila je nakon konsultacija o formiranju nove Vlade Srpske kod mandatara Save Minića u Administrativnom centru Vlade u Banjaluci, a u kontekstu odbijanja hrvatskog i bošnjačkog člana Predsedništva, Željka Komšića i Denisa Bećirovića, da inicijativa Republike Srpske bude tema dnevnog reda jučerašnje sednice.
Komšić, koji u Predsedništvu predstavlja hrvatski narod, ali je izabran glasovima Bošnjaka, kao i Bećirović, odbili su ovu inicijativu uz obrazloženje da nedostaju formalnosti. Cvijanović je odgovorila na odbijanje navodeći da su pisma drugih predstavnika i predsednika pokazala da takvi elementi nisu bili sadržani, naglašavajući da je potrebno da inicijativa Republike Srpske dobije političku podršku unutar kolektivnog šefa države.
„Ja predstavljam 49 odsto teritorije BiH, a to je Srpska. Izrazila sam stav Srpske. Smatramo da su takvi predlozi zasluženi. I dalje stojim pri tome da ljudi koji su dali snažan doprinos uspostavljanju mira u svetu treba da budu nagrađeni“, izjavila je Cvijanović, dodajući da je Tramp zaslužan za mnoge pozitivne promene.
Ova inicijativa o nominaciji Trampa za Nobelovu nagradu za mir biće ponovo pokrenuta na narednoj sednici Predsedništva, kako je ranije najavljeno. Generalni sekretar Predsedništva BiH Zoran Đerić izjavio je da je tačka dnevnog reda u vezi sa nominacijom upućena blagovremeno i u skladu sa procedurama. Na pitanje da prokomentariše tvrdnje Komšića i Bećirovića da nije dostavljen odgovarajući materijal, Đerić je naglasio da to nije tačno i da nije bilo formalnih prepreka za uvrštavanje inicijative na dnevni red.
„Naravno, da li će se nešto naći na dnevnom redu ili ne, stvar je političke odluke članova Predsedništva i to zavisi samo od njih. Potrebna su najmanje dva glasa za“, pojasnio je Đerić. Odbijanje inicijative od strane Komšića i Bećirovića naglašava razlike među članovima Predsedništva BiH i komplikuje političku situaciju u zemlji.
Cvijanović je dodatno istakla da je važno da se ovakve inicijative razmatraju sa svih aspekata, te da treba poštovati političke stavove svih stranaka. Ova situacija ukazuje na složenu političku dinamiku unutar BiH, gde razlike između tri glavne etničke grupe često dovode do sukoba interesa i političkih blokada.
Inicijativa o nominaciji Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir dolazi u trenutku kada je Republika Srpska suočena s različitim izazovima na unutrašnjem i međunarodnom planu. Ova akcija može se posmatrati kao deo šire strategije vlasti Srpske da istaknu svoje stavove i pozicije u vezi s međunarodnom politikom, posebno u kontekstu odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama.
U međuvremenu, reakcije na ovu inicijativu su podeljene, a različiti analitičari komentarišu kako će ova odluka uticati na buduće odnose unutar BiH, ali i na međunarodnu scenu. Dok jedni smatraju da bi nominacija mogla dovesti do poboljšanja odnosa sa Amerikom, drugi ukazuju na to da bi mogla dodatno zakomplikovati već napete odnose među etničkim grupama u zemlji.
U svakom slučaju, situacija oko nominacije Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir će ostati u fokusu pažnje, a dalji koraci u tom pravcu biće predmet rasprave na narednim sednicama Predsedništva. Srpska vlast nastavlja da se bori za svoju poziciju i uticaj u BiH, dok se suočava s izazovima i protivljenjem drugih političkih stranaka.
