Rekordna temperatura na Badnje veče na Islandu iznosila je gotovo 20 stepeni, tačnije 19,8 stepeni, dok su prosečne temperature u decembru na ovoj severnoj ostrvskoj zemlji obično između -1 i 4 stepena. Ovu informaciju je danas saopštila Meteorološka služba Islanda, ukazujući na neobičan vremenski fenomen koji se dogodio na dan kada se tradicionalno obeležava Badnje veče.
U malom istočnom gradu Sejdisfjorduru, zabeležena je rekordna temperatura od 19,8 stepeni 24. decembra, dok su i u drugim mestima širom zemlje zabeležene veoma visoke temperature, koje su se kretale blizu 20 stepeni. Ova pojava je privukla pažnju medija, a britanski Gardijan je izvestio o ovom izvanrednom vremenskom fenomenu.
Prethodni rekord za decembar iznosio je 19,7 stepeni, a zabeležen je 2. decembra 2019. godine na jugoistoku Islanda. Ovaj novi rekord dodatno ukazuje na trend sve toplijih zima na ovom ostrvu, koje je poznato po svojim surovim klimatskim uslovima i ledenim pejzažima.
Meteorolog Birgir Orn Hoskuldson je objasnio uzroke ovog temperaturnog rekorda. Prema njegovim rečima, topla vazdušna masa tropskog porekla, u kombinaciji sa snažnim anticiklonima, dovela je do usmeravanja toplog i vlažnog vazduha ka jugu. Ovaj proces je sprečio prodor hladnijeg vazduha, što je rezultiralo ovako visokim temperaturama.
Island, prema izveštajima Gardijana, beleži sve topliju klimu usled globalnog zagrevanja koje je izazvano sagorevanjem fosilnih goriva i emisijom gasova staklene bašte. Ova promena klime ima dalekosežne posledice ne samo na vreme, već i na ekosistem i prirodne resurse zemlje.
Zbog globalnog zagrevanja, na Islandu su ove godine prvi put primećeni i komarci, što je izuzetno neuobičajeno za ovu regiju. Osim toga, ledenjaci se brzo tope, a u vodama oko Islanda pojavljuju se ribe iz toplijih krajeva, kao što je skuša. Ovi fenomeni ukazuju na to da se ekološka ravnoteža u ovom području menja na načine koji bi mogli imati dugoročne posledice.
Studije pokazuju da se Arktik zagreva četiri puta brže od ostatka sveta. Ova činjenica stavlja Island i okolna područja u centar pažnje kada je reč o klimatskim promenama. Ove godine, Island je beležio rekordne vrućine, što dodatno naglašava hitnost problema globalnog zagrevanja i potrebu za hitnim akcijama kako bi se suzbila emisija gasova staklene bašte.
Zbog ovih klimatskih promena, vlasti Islanda i naučnici upozoravaju na potrebu za većim naporima u očuvanju prirodnog okruženja i smanjenju emisije CO2. Postoji zabrinutost da bi nastavak ovakvih trendova mogao dovesti do ozbiljnih ekoloških problema, uključujući gubitak biodiverziteta i promene u morskim ekosistemima.
U svetlu ovih izazova, Island se suočava s potrebom za prilagođavanjem novim klimatskim uslovima. To uključuje promene u poljoprivredi, ribarstvu i turizmu, koji bi mogli biti pogođeni novonastalim klimatskim uslovima.
Dok se Island suočava s ovim izazovima, globalna zajednica takođe treba da preuzme odgovornost u borbi protiv klimatskih promena. Samo kolektivnim naporima možemo se nadati da ćemo ublažiti efekte globalnog zagrevanja i zaštititi našu planetu za buduće generacije.
