Ova godina je obeležena rekordnim porastom cena kafe, koje su u 2025. godine zabeležile godišnji rast od 70 procenata. Ova situacija je dodatno pogoršana snažnom sušom, nakon koje su usledile obilne kiše koje su drastično smanjile rod. Na sve to, uvedene su i carine, što je dodatno uticalo na tržište, prenosi Bloomberg Adria.
U oktobru su cene zrna arabika kafe dostigle novi rekord, nakon što su američke „kaznene“ carine pogodile najvećeg svetskog izvoznika kafe, Brazil. Vremenski uslovi postaju sve nepredvidljiviji, što dodatno utiče na žetvu, dok američke carine povećavaju pritisak. Godina 2025. završava se delimičnom stabilizacijom cena, koje su blago pale zbog ublažavanja carina administracije Donalda Trumpa, koja se brine zbog rasta cena na domaćem tržištu. Mnogi analitičari i uzgajivači kafe očekuju povoljnije uslove u 2026. godini, ali cene i dalje ostaju na istorijski visokim nivoima.
Američka administracija je tokom leta uvela carinu od 50 procenata na brazilski izvoz kafe u SAD, kao odgovor na presudu brazilskog pravosuđa protiv bivšeg predsednika Jaira Bolsonara. Brazil, kao globalna poljoprivredna sila koja zajedno s Vijetnamom proizvodi 60 procenata svetske ponude kafe, doživeo je tržišna previranja koja su teško pogodila američke potrošače. Trumpova administracija je na jesen odlučila da ukine sektorske carine na kafu.
Maloprodajne cene kafe su dostigle vrhunac, ali ostaju ranjive na rizike od carina i regulatornih promena. Giuseppe Lavazza, predsednik italijanske kompanije Lavazza, izjavio je da se nada da je najgore iza nas i da će se cene u supermarketima stabilizovati uz pad cena zelenih zrna, nakon solidne žetve u Brazilu.
Analitičari ističu da su klimatske promene, geopolitičke tenzije i nestabilnost tržišta doprineli naglom rastu cena i velikoj neizvesnosti u globalnim lancima snabdevanja kafom. Proizvođači prijavljuju gubitke useva zbog suše, mraza, obilnih padavina i biljnih bolesti. U Brazilu, na primer, situacija ostaje nepovoljna, sa izrazitom sušom u regionima gde se uzgaja kafa. U oktobru su delovi Minas Žeraisa, glavnog regiona za proizvodnju kafe, primili samo 70 procenata uobičajene količine padavina. Fernando Maximiliano, šef analize tržišta kafe, napominje da je klimatski faktor ključan, dok carine predstavljaju dodatni pritisak na tržište.
Globalna industrija kafe zavisi od nekoliko ekvatorijalnih zemalja, poput Brazila i Vijetnama. Brazil je pretrpeo petu uzastopnu lošu žetvu zbog nepovoljnih vremenskih uslova, dok je ograničen izvoz iz Vijetnama i smanjenje proizvodnje u Indoneziji takođe uticalo na globalno tržište kafe. Optimalna klima za proizvodnju kafe je tropska i ekvatorijalna, na nadmorskoj visini između 800 i 2000 metara, gde tokom cele godine preovlađuje vlažnost. Vijetnam, na primer, ostvaruje oko 10 procenata ukupnih prihoda od poljoprivrednog izvoza kroz kafu.
Terminski ugovori za arabiku na berzi ove godine su porasli za 9,6 procenata, dok su cene robuste pale za oko 20,2 procenata. Arabika je bila jedna od najprofitabilnijih poljoprivrednih roba, dok je jačanje brazilske valute dodatno uticalo na kretanje cena. Tržište kafe obeleženo je fluktuacijama, a niska cenovna elastičnost ponude i potražnje karakteriše povećanu volatilnost cena.
Prema izveštaju vodećeg vijetnamskog izvoznika, godina 2026. mogla bi doneti zahlađenje i delimično prilagođavanje na globalnom tržištu kafe. Ključni faktor biće oporavak proizvodnje kod najvećih proizvođača, pre svega u Brazilu i Vijetnamu. Očekuje se jača žetva brazilske arabike, dok se za Vijetnam predviđa dobra sezona robuste. Ako se prognoze o boljoj žetvi ostvare, globalna ponuda mogla bi da poraste, što bi smanjilo pritiske na cene.
Ipak, očekuje se da će eventualni pad cena kafe u 2026. godini imati odložen efekat na krajnje potrošače. Cristina Scocchia, izvršna direktorka italijanskog proizvođača kafe Illycaffè, izjavila je da će kompanija podići cene, jer ne mogu jednostavno da apsorbuju rast troškova. Potrošačke cene obično rastu sa zakašnjenjem, a očekuje se dalji rast cena u narednim mesecima.
