Dugovanja građana i privrede prema bankama u Srbiji nastavila su da rastu, dosegnuvši na kraju januara 2026. godine iznos od 4.373,23 milijarde dinara, što je približno 37 milijardi evra, prema podacima Udruženja banaka Srbije. Ovaj trend ukazuje na sve veću finansijsku opterećenost kako pojedinaca, tako i poslovnog sektora.
Od ukupnog duga, stanovništvo duguje 1.949,15 milijardi dinara, što je oko 16,5 milijardi evra, dok se na privredu odnosi 2.327,84 milijarde dinara, ili oko 19,7 milijardi evra. Ostatak duga čine obaveze preduzetnika. Prema izveštaju Kreditnog biroa, ukupna zaduženost porasla je za 15,2 odsto u odnosu na januar prethodne godine, a najizraženiji rast zabeležen je kod građana, čiji je dug porastao za 19,7 procenata.
Građani se i dalje najviše zadužuju putem gotovinskih kredita, čiji je iznos na kraju januara dostigao 953,13 milijardi dinara, što je više od osam milijardi evra. Ovaj oblik zaduživanja zabeležio je rast od čak 21,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Slede stambeni krediti i zajmovi za adaptaciju, sa ukupnim dugom od 830,26 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 19 procenata u odnosu na prethodnu godinu.
Gotovinski krediti su najčešći izbor među građanima zbog brze procedure i nenamenskog karaktera, iako su među najskupljim formama zaduživanja, sa kamatama koje se kreću između osam i deset procenata godišnje. Nasuprot tome, kamate na stambene kredite su znatno niže i obično ne prelaze pet procenata.
Učešće docnje u ukupnom dugu iznosilo je 1,9 procenata, što je isto kao i prethodnog meseca, ali manje nego godinu dana ranije kada je iznosilo 2,5 procenata. Najveća kašnjenja u otplati zabeležena su kod preduzetnika, gde je docnja iznosila 3,7 procenata, dok je kod pravnih lica iznosila 2,4 procenata. Stanovništvo, s druge strane, imalo je najniži nivo docnje, koji iznosi 1,2 procenata.
Na kraju januara u Srbiji je bilo registrovano 165.175 korisnika stambenih kredita. U isto vreme, evidentirano je 9,68 miliona tekućih računa, što predstavlja rast od 4,3 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, broj kreditnih kartica smanjen je za 3,7 procenata, što može ukazivati na promene u potrošačkim navikama i preferencijama građana.
Ovi podaci ukazuju na značajne promene u načinu na koji građani upravljaju svojim finansijama. Povećanje zaduženosti može biti rezultat ekonomske nesigurnosti i rastućih troškova života, što primorava mnoge da se oslanjaju na kredite kako bi pokrili osnovne potrebe. U takvom okruženju, građani često biraju brze gotovinske kredite koji omogućavaju momentalnu dostupnost sredstava, ali sa višim kamatnim stopama, što dugoročno može dovesti do dodatnog finansijskog opterećenja.
S obzirom na rastuće dugovanje, ekonomisti upozoravaju na potrebu za opreznijim upravljanjem ličnim finansijama i savetuju građane da se informišu o različitim finansijskim proizvodima pre nego što se odluče za zaduživanje. Važno je da se razumeju uslovi kredita, posebno kamatne stope i moguće posledice neizmirivanja obaveza.
S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju i rastuće dugove, izazovi sa kojima se građani suočavaju mogli bi se dodatno pogoršati ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere za stabilizaciju ekonomije. U tom smislu, potrebno je da se poveća finansijska pismenost među građanima kako bi se donosite bolje odluke u vezi sa zaduživanjem i upravljanjem finansijama.
