Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke za 2025. godinu beleži značajan pad broja zahteva za azil, dok se istovremeno beleži porast deportacija. Nemački ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Dobrint, smatra da su ovi trendovi potvrda njegovih mera i politike, piše Špigel. Prema najnovijim podacima, broj prvih zahteva za azil u 2025. godini smanjen je za čak 51% u odnosu na 2024. i za 66% u poređenju sa 2023. godinom.
U ovoj godini, zabeleženo je 113.236 prvih zahteva, što predstavlja opadanje od više od 116.000 u odnosu na prošlu godinu kada je zabeleženo 229.751 zahtev, a 2023. godine taj broj iznosio je 329.120. Ovaj pad broja zahteva za azil nije jedini trend, jer je takođe zabeležen i porast deportacija. Desetine hiljada ljudi, tačnije oko 20% više nego prethodne godine, deportovano je iz Nemačke.
Evropska komisija je, uz to, objavila da je zabeležen rekordni broj deportacija iz cele Evropske unije. Ovi podaci ukazuju na sve strožiju migracionu politiku koja se primenjuje u Nemačkoj i šire. U poređenju sa ranijim godinama, kada su se zahtevi za azil masovno podnosili, situacija se drastično promenila.
Rekordan broj zahteva zabeležen je 2016. godine, kada je podneto 722.370 prvih zahteva, a mnogi od tih zahteva dolazili su od ljudi iz ratom zahvaćene Sirije. U to vreme, Savezna kancelarija za migracije i izbeglice bila je preopterećena, što je dovelo do odlaganja procesa za mnoge tražioce azila. Tada je stopa odobravanja zaštite iznosila više od 60%. U narednim godinama, međutim, broj prvih zahteva je opadao, a 2020. godine zabeležen je pad na 102.581 zahtev, nakon čega je usledio novi rast.
Jedan od mogućih uzroka trenutnog pada broja zahteva može biti uvođenje graničnih kontrola. Ove kontrole su počele da se primenjuju u oktobru 2023. godine, kada je tadašnja ministarka unutrašnjih poslova, Nensi Fezer, postepeno uvela strožije mere, a njen naslednik, Aleksandar Dobrint, je dodatno pojačao te mere. Ove promene dovode do smanjenja broja migranata koji uspevaju da uđu u zemlju.
Osim toga, jedan od faktora koji utiče na smanjenje broja izbeglica iz Sirije u Nemačku jeste i završetak ere dugogodišnjeg vladara Bašara al Asada, što je smanjilo priliv ljudi iz te zemlje. Efekti restriktivnije migrantske politike Italije takođe su doprineli smanjenju broja izbeglica koje dolaze u Nemačku.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke povezuje pad broja zahteva sa „preokretom u migracionoj politici“ savezne vlade. Dobrint je izjavio da je „jasan signal iz Nemačke da se migraciona politika u Evropi promenila stigao do sveta“. Kao deo ove nove politike, ministarstvo je uvelo određene mere kao što su obustava spajanja porodica i ukidanje ubrzanih procesa naturalizacije.
Ove promene u politici imaju značajan uticaj na sve tražioce azila koji se nadaju da će pronaći sigurnost i bolji život u Nemačkoj. Mnogi od njih su suočeni sa složenim i često dugotrajnim procesima, dok se istovremeno suočavaju sa opasnostima deportacije. Ova situacija naglašava izazove sa kojima se suočava evropska politika azila i migracija u svetlu sve većih pritisaka na granicama i promena u unutrašnjim politikama zemalja članica EU.
