Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara, što predstavlja najviši mesečni nivo od puštanja gasovoda u rad 2020. godine. Ove informacije prenosi TASS, pozivajući se na podatke Evropske mreže operatera prenosnog sistema za gas (ENTSOG).
Transport gasa preko Turskog toka povećan je za devet odsto u odnosu na septembar i za 13 odsto u odnosu na prošli oktobar. Prosečna iskorišćenost gasovoda u oktobru iznosila je 96 odsto kapaciteta. Ovaj gasovod, koji povezuje Rusiju i Tursku preko Crnog mora, ima kapacitet od 31,5 milijardi kubnih metara godišnje i ostao je poslednja aktivna ruta za isporuku ruskog gasa Evropi nakon prekida tranzita kroz Ukrajinu.
Prema podacima TASS-a, ukupne isporuke ruskog gasa Evropi putem gasovoda u 2024. godini povećane su za 14 odsto, na 32,1 milijardu kubnih metara. Turska je primila više od 21 milijardu kubnih metara gasa kroz Turski i Plavi tok. Ova situacija ukazuje na sve veću zavisnost evropskih zemalja od ruskog gasa, posebno u svetlu aktuelnih geopolitičkih tenzija i previranja na tržištu energetskih resursa.
Turski tok je ključni element u energetskom snabdevanju Evrope, posebno nakon smanjenja isporuka gasa iz Rusije kroz tradicionalne rute. Ova promena u pravcu isporuke gasa nije samo logistička, već i strateška, jer omogućava Rusiji da zadrži svoj položaj na evropskom tržištu, uprkos sankcijama i političkim pritiscima.
U svetlu ovih podataka, analitičari ističu da će dalja povećanja u transportu gasa preko Turskog toka verovatno uticati na cene energenata u Evropi, koje su već podložne fluktuacijama usled različitih ekonomskih i političkih faktora. Takođe, mogu se očekivati i promene u pravilima tržišta gasa kao odgovor na povećanu potražnju i zavisnost od jedne zemlje.
Dok se evropski lideri suočavaju sa izazovima u vezi sa energetskom sigurnošću, Turski tok predstavlja ne samo izvor gasa, već i simbol sve snažnijih odnosa između Rusije i Turske. Ova saradnja može imati dalekosežne posledice za geopolitičku ravnotežu u regionu i šire.
S obzirom na trenutne okolnosti, pažnja će biti usmerena na to kako će se razvijati situacija sa isporukama gasa i koje će mere preduzeti evropske vlade u cilju diversifikacije svojih izvora snabdevanja. U isto vreme, Turska će nastaviti da igra ključnu ulogu kao tranzitna tačka za gas, što može dodatno ojačati njen politički i ekonomski položaj na međunarodnoj sceni.
Osim toga, povećanje isporuka gasa iz Rusije može izazvati reakcije drugih važnih aktera na tržištu energenata, kao što su Sjedinjene Američke Države i zemlje članice Evropske unije. Ove zemlje već nekoliko godina rade na smanjenju zavisnosti od ruskog gasa kroz razvoj alternativnih izvora i projekata. Međutim, trenutni podaci pokazuju da je Rusija i dalje ključni igrač na evropskom tržištu gasa, što može otežati napore za smanjenje zavisnosti.
U zaključku, trenutna situacija sa izvozom ruskog gasa putem Turskog toka ukazuje na kompleksnu dinamiku između energetskih potreba Evrope i geopolitičkih realnosti. Kako se situacija bude razvijala, biće važno pratiti kako će evropske vlade reagovati na ove promene i kakve će posledice to imati na tržište energenata i globalne odnose.
