Rejting francuskog predsednika Emanuela Makrona pao je na 25 odsto u decembru 2025. godine, što predstavlja najniži nivo popularnosti od njegovog dolaska na vlast 2017. godine. Ovi podaci su rezultat najnovijeg istraživanja javnog mnjenja koje je sprovela agencija Toluna/Harris Interactive za francuski informativni kanal LCI. Nakon blagog porasta u novembru, kada je njegova popularnost dostigla 29 odsto, Makron je izgubio 4 procentna poena u decembru.
Pad popularnosti Makrona se, prema izveštaju, može objasniti preusmeravanjem pažnje javnosti sa međunarodnih pitanja na unutrašnju politiku Francuske. Ova promena u fokusu može da bude rezultat različitih unutrašnjih izazova s kojima se zemlja suočava, uključujući ekonomske teškoće i političke tenzije.
Osim toga, istraživanje pokazuje i smanjenje interesovanja među građanima za tradicionalne predsedničke čestitke na kraju godine. Samo 37 odsto Francuza planira da gleda te poruke, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodne godine kada je taj procenat bio 40 odsto u 2024. i 43 odsto u 2023. godini. Ovaj trend može ukazivati na opadanje poverenja u institucije i političke vođe, kao i na opštu apatiju prema političkom diskursu.
Pad popularnosti nije ograničen samo na Makrona. Premijer Francuske Sebastijan Lekornu zabeležio je blagi pad na 34 odsto. Među članovima vlade, ministar pravde Žeral Darmanen ima najvišu popularnost sa 38 odsto, dok su ministar unutrašnjih poslova Loren Nunez i ministarka kulture Rašida Dati na 28, odnosno 24 odsto. S druge strane, ministar zadužen za ekološke promene, Matje Lefevre, zabeležio je rast popularnosti od jednog procentnog poena, sa 14 na 15 odsto.
U samom vrhu političkog barometra nalazi se lider ekstremne desnice Žordan Bardela sa 42 odsto, dok je liderka Nacionalnog okupljanja Marin le Pen pala na 39 odsto. Ova promena u rejtingu može biti indikator rastuće podrške desničarskim i ekstremno desničarskim partijama u Francuskoj, što može imati značajne posledice na političku scenu u zemlji.
Na trećem mestu su Bruno Retajo, lider desničarskog republikanskog bloka, i Marion Marešal, oboje sa 30 procenata. Ove brojke ukazuju na promene u političkom pejzažu Francuske, gde se čini da tradicionalne stranke gube podršku, dok ekstremne i desničarske opcije dobijaju na popularnosti.
Istraživanje je sprovedeno između 22. i 23. decembra 2025. godine na uzorku od 1.099 osoba, uz marginu greške od 1,4 do 3,1 procenta. Ovi rezultati ukazuju na značajne promene u raspoloženju francuskih građana prema svojim političkim liderima i mogu da utiču na buduće izbore i političke strategije.
Makron se suočava sa izazovima koji bi mogli da ugroze njegovu poziciju na vlasti, a njegovi protivnici se sve više mobilizuju. Ova situacija može dovesti do promena u pristupu vlade prema ključnim pitanjima kao što su ekonomija, bezbednost i klimatske promene. S obzirom na trenutne trendove, čini se da će naredni meseci biti ključni za francusku politiku, a Makron će morati da preispita svoje strategije kako bi povratio izgubljeno poverenje građana.
U svetlu ovih informacija, budućnost francuske politike ostaje neizvesna, a građani će pažljivo posmatrati kako će se situacija razvijati. Ovi podaci sugerišu da bi se moglo očekivati dalje preispitivanje političke dinamike u zemlji, uz mogućnost da se nova lica i stranke pojave kao značajni igrači na političkoj sceni.
