Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da će države članice Evropske unije morati da ispune konkretne reformske ciljeve kako bi dobile isplate iz sledećeg dugoročnog budžeta evropskog bloka. „Svaka tranša finansiranja biće raspodeljena kada se postignu dogovoreni ciljevi“, rekla je fon der Lajen, naglasivši da ovaj sistem predstavlja najjači podsticaj za izvršenje potrebnih reformi. Ove izjave prenosi briselski portal Euraktiv.
U okviru nove politike, Evropska komisija će se oslanjati na iskustva stečena tokom implementacije evropskog fonda od 648 milijardi evra, koji je uspostavljen kao odgovor na pandemiju COVID-19. Ovaj fond obezbeđuje kredite i sredstva zemljama članicama u zamenu za sprovođenje reformi, čime se nastoji osigurati da novac bude usmeren ka projektima koji donose konkretne rezultate.
Fon der Lajen je takođe najavila planove za modernizaciju dva ključna programa potrošnje Evropske unije: Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) i Kohezionu politiku. ZPP pruža subvencije poljoprivrednicima, dok Koheziona politika podržava ekonomski razvoj i investicije u siromašnijim regionima. Ova dva programa zajedno čine oko dve trećine dugoročnog budžeta Evropske unije, koji ukupno iznosi 1,2 biliona evra.
Predložena reforma Višegodišnjeg finansijskog okvira (VFO), koji pokriva sedmogodišnji budžet EU, mogla bi omogućiti Briselu veći nadzor nad načinom raspodele novca. Ova promena bi mogla uticati na to kako se sredstva dodeljuju članicama, što će verovatno izazvati dodatne tenzije među državama članicama.
Iako bogatije države članice, posebno na severu i zapadu Evrope, snažno podržavaju princip „novac za reforme“, zemlje na jugu i istoku EU, koje često zavise od evropskih fondova, mogu se protiviti ovakvoj reviziji budžetske kontrole. Ova situacija može dodatno pogoršati postojeće nesuglasice unutar EU, jer se različiti interesi zemalja članica sukobljavaju.
U svakom slučaju, Ursula fon der Lajen je naglasila važnost reformi kao ključnog elementa u procesu dodele sredstava. Ovaj pristup ima za cilj da osigura da se evropski novac koristi na način koji donosi dugoročne koristi kako za pojedinačne države članice, tako i za čitavu Evropsku uniju. U tom smislu, postizanje dogovorenih ciljeva i sprovođenje reformi biće u fokusu budućih finansijskih aranžmana.
Pored toga, modernizacija Zajedničke poljoprivredne politike i Kohezione politike predstavlja značajan izazov, s obzirom na to da se radi o programima koji su politički veoma osetljivi i koji direktno utiču na život i ekonomski status miliona građana u EU. Fon der Lajen je istakla da je cilj ovih reformi da se obezbedi pravednija i efikasnija raspodela sredstava, kao i da se odgovori na promenljive potrebe evropskog društva.
U narednom periodu, očekuje se da će Evropska komisija predstaviti konkretne predloge reformi, koji će biti predmet rasprava među državama članicama. Ove rasprave će biti ključne za oblikovanje budućnosti evropskih finansijskih politika i za određivanje načina na koji će EU reagovati na ekonomske izazove.
Na kraju, fon der Lajen je podsetila da je cilj Evropske unije da postane otpornija na buduće krize, a reforme i transparentnost u korišćenju sredstava su ključni elementi tog cilja. Kako se približava usvajanje novog dugoročnog budžeta, očekuje se da će tenzije između bogatijih i siromašnijih članica EU postati sve izraženije, što će predstavljati dodatni izazov za jedinstvo Unije.
