Parlament Islanda je danas glasao za održavanje referenduma 29. avgusta na kojem će se Islanđani izjasniti o ponovnom pokretanju pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Ova odluka podržava dvostepeni plan vlade, koji bi mogao dovesti do članstva u EU u ovoj deceniji, ukoliko birači daju zeleno svetlo.
Prema izjavama Vlade Islanda, ukoliko birači odluče da podrže nastavak pregovora, konačni uslovi članstva biće potvrđeni na drugom referendumu. S druge strane, negativan ishod na ovom prvom referendumu značio bi kraj svih pokušaja obnove pregovora o pristupanju EU.
U parlamentu, koji ima 63 poslanika, 34 su glasala za referendum, osam je bilo protiv, dok je 14 poslanika bilo uzdržano. Sedam poslanika nije prisustvovalo glasanju. Ova podeljenost u parlamentu odražava različita mišljenja o pristupanju EU među političkim strankama i građanima Islanda.
Islandska vlada podnela je zahtev za članstvo u EU još 2009. godine, ali su pregovori zamrznuti 2013. godine kada je na vlast došla vlada koja je skeptična prema članstvu u evropskom bloku. Od tada je situacija u zemlji i svetu značajno promenjena. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su rast troškova života i rat u Ukrajini ponovo podstakli interesovanje građana za članstvo u EU.
Ministarka spoljnih poslova Islanda, Torgerdur Katrin Gunarsdotir, izjavila je u martu da je optimistična u vezi s tim da bi Island mogao postati član EU već 2028. godine. Ona je istakla da bi ribarstvo i poljoprivreda mogli biti najteži delovi pregovora, s obzirom na to da su ovo ključni sektori za islandsko gospodarstvo.
Prema njenim rečima, postoji potreba za balansiranjem između interesa ribara i poljoprivrednika i zahteva EU u vezi s pravilima i regulativama. Ova tema je veoma važna, jer ribarstvo čini značajan deo ekonomije Islanda, a mnogi se plaše da bi članstvo u EU moglo ugroziti njihove interese.
Referendum o pristupanju EU mogao bi imati dugoročne posledice za Island, kako na ekonomskom, tako i na političkom planu. Članstvo u EU bi omogućilo Islandu pristup jedinstvenom tržištu, ali bi takođe značilo i obaveze prema EU, uključujući poštovanje zajedničkih pravila i regulativa.
Islandska vlada se nada da će održavanje referenduma pomoći u razjašnjavanju stavova građana o ovom pitanju i omogućiti im da donesu informisanu odluku o budućnosti zemlje u kontekstu evropskih integracija. Sa rastućim interesovanjem za članstvo, mnogi veruju da bi ovaj referendum mogao doneti značajne promene i otvoriti nova vrata za Island.
U svetlu sve većih globalnih izazova, uključujući ekonomske probleme izazvane pandemijom i ratom u Ukrajini, članstvo u EU može izgledati kao prilika za jačanje ekonomije i stabilnosti Islanda. S obzirom na to da je EU često smatrana za stabilizujući faktor u regionu, mnogi veruju da bi članstvo moglo doneti i političke i ekonomske prednosti.
Dok se Island priprema za referendum, očekuje se da će predstojeća debata o članstvu u EU postati ključna tema u javnosti, a političke stranke će morati da se pozabave pitanjima koja se tiču budućnosti zemlje i njenog mesta u Evropi. Ovaj događaj će zasigurno imati dugoročne posledice za Island i njegovo mesto u evropskoj zajednici.
