U svetu filma, premijera novog ostvarenja „Deca Kozare“ reditelja Lordana Zafranovića donosi jedinstven uvid u bolnu istoriju srpskog naroda. Ovaj film, prvi te vrste, istražuje duboke traume i stradanja koja su oblikovala kolektivnu svest Srba, osvetljavajući mračne delove prošlosti koji su često izostavljani iz narativa. Zafranović, jedan od najznačajnijih hrvatskih filmskih stvaralaca, u svom delu uspeva da spoji krv i pepeo Jasenovca, jednog od najstrašnijih mesta stradanja u Drugom svetskom ratu.
Izrada ovog filma nije bila jednostavna. Zafranović priznaje da je ideja o filmu proizašla iz njegove lične potrage za istinom. Tokom istraživanja u blizini muzeja posvećenog Jasenovcu, naišao je na brojne artefakte koji su ga duboko potresli. Njegovo iskustvo u muzeju probudilo je u njemu potrebu da istraži i razotkrije ono što je decenijama bilo potisnuto. „Od tog trenutka, moj život je postao nemoguć. Obuzela me je manija da istražujem, da kopam dublje u ovu strašnu temu“, ističe reditelj.
Film „Deca Kozare“ ne predstavlja samo kroniku stradanja, već i pokušaj da se razume psihološki i emotivni uticaj tih događaja na savremeno društvo. Zafranović smatra da je važno da se o ovim temama govori, kako bi se sprečilo da se slične tragedije ponove. „Naša kolektivna svest mora da se suoči sa ovim demonima. Stradanje naroda ne smemo zaboraviti“, naglašava reditelj.
Zafranovićev pristup filmu je vrlo ličan i emotivan. Kroz priče preživelih, on otkriva složenost ljudskih sudbina i način na koji su ovi događaji oblikovali identitet. „Deca Kozare“ je više od samo filma; to je poziv na buđenje, poruka da se ne sme zaboraviti, ali i da se mora potražiti put ka pomirenju i razumevanju.
U ovom delu, reditelj se ne boji da prikaže brutalnost i patnju, ali istovremeno traži i trenutke nade i otpornosti. On veruje da umetnost ima moć da pokrene promene i da inspiriše ljude da se suoče sa svojom prošlošću. „Kroz umetnost, možemo da izgradimo mostove između različitih narativa i da ponovo uspostavimo veze koje su prekinute“, kaže Zafranović.
Premijera filma je izazvala brojne reakcije, kako u Hrvatskoj, tako i u Srbiji. Mnogi kritičari hvale hrabrost reditelja da se suoči s ovim temama, dok drugi smatraju da je film potencijalno politički obojen. Zafranović, međutim, naglašava da njegov cilj nije da potpiruje sukobe, već da podstakne razgovor o prošlosti i njenom uticaju na sadašnjost.
U svetlu ovih događaja, „Deca Kozare“ su postala simbol nade i oporavka. Film poziva na empatiju i razumevanje, a kroz svoje snažne slike i emocionalne narative, on podseća sve nas na važnost sećanja i suočavanja sa istinom. „U svakoj priči o patnji, postoji i priča o nadi“, zaključuje Zafranović.
Dok se film priprema za širu distribuciju, očekuje se da će izazvati značajnu pažnju i diskusiju o temama koje često ostaju neizrečene. U ovom kontekstu, Zafranović se nada da će njegov film doprineti procesu lečenja i pomirenja, kako unutar samog naroda, tako i među različitim zajednicama koje dele ovu bolnu istoriju.
U svetu gde se često zaboravlja na prošlost, „Deca Kozare“ dolaze kao podsetnik da istina, ma koliko bolna bila, mora biti ispričana. Kroz umetnost, možemo pronaći put ka razumevanju, a kroz razumevanje, možemo graditi bolju budućnost.
