Banjaluka je zabeležila realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5 odsto u prvom tromesečju 2025. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, što ukazuje na umereni ekonomski oporavak. Ove podatke je objavio Republički zavod za statistiku, koji je analizirao različite sektore i oblasti delatnosti.
U okviru klasifikacije delatnosti, posebno su se istakli sektori kao što su informacije i komunikacije, umetnost, zabava i rekreacija. U ovom prvom tromesečju, sektor informacija i komunikacija zabeležio je značajan rast od 4,1 odsto, što sugeriše da digitalizacija i tehnologija nastavljaju da igraju ključnu ulogu u rastu ekonomije. Takođe, umetnost, zabava i rekreacija su zabeležili rast od 3,2 odsto, dok su trgovina na veliko i malo, kao i ugostiteljstvo, porasli za 2,9 odsto. Ovi podaci ukazuju na oporavak ovih sektora nakon izazova koje su donela prethodna godina i globalna situacija.
S druge strane, Republički zavod za statistiku izneo je i podatke o sektorima koji su zabeležili pad. U oblasti vađenja ruda i kamena, prerađivačke industrije, kao i u proizvodnji i snabdevanju električnom energijom, gasom i parom, zabeležen je realni pad od 3,1 odsto. Ovaj pad je posebno izražen u prerađivačkoj industriji, koja je zabeležila smanjenje od čak 7,6 odsto. Ovi rezultati ukazuju na izazove s kojima se suočavaju tradicionalne industrije, koje se bore sa promenama u potražnji i globalnim ekonomskim prilikama.
Ekonomski analitičari ističu da je rast BDP-a od 1,5 odsto pozitivan signal, ali da je potrebno obratiti pažnju na sektore koji beleže pad. Ova situacija može ukazivati na potrebu za reformama i podrškom preduzećima u sektorima koji se suočavaju sa problemima. Takođe, naglašavaju potrebu za diversifikacijom ekonomije i jačanje sektora koji pokazuju stabilan rast.
Uzimajući u obzir trenutne trendove, analitičari su upozorili da bi se moglo dogoditi da rast BDP-a bude nedovoljan za rešavanje problema nezaposlenosti i socijalne nejednakosti. Povećanje zaposlenosti i poboljšanje životnog standarda su ključni ciljevi koje vlada treba da postavi kako bi osigurala održiv ekonomski rast u budućnosti.
Pored toga, potrebna su ulaganja u obrazovanje i obuku radne snage kako bi se prilagodili potrebama tržišta. U ovom kontekstu, važno je da se stvori okruženje koje podstiče inovacije i preduzetništvo, posebno u sektorima koji pokazuju potencijal za rast, poput tehnologije i digitalnih usluga.
Vlada je već najavila niz mera usmerenih na unapređenje poslovnog okruženja i stimulisanje investicija, ali će biti potrebno još truda i resursa da bi se postigli dugoročni ciljevi. U tom smislu, ključna je saradnja između javnog i privatnog sektora, kao i podrška međunarodnih organizacija koje mogu pružiti stručnost i finansijska sredstva.
U zaključku, trenutni podaci o rastu BDP-a predstavljaju ohrabrujući znak za ekonomiju Banjaluke, ali takođe naglašavaju potrebu za aktivnim merama koje će osigurati stabilan i održiv rast u budućnosti. S obzirom na izazove s kojima se suočavaju određeni sektori, važno je da vlada i poslovna zajednica zajednički rade na pronalaženju rešenja koja će omogućiti ekonomski oporavak i blagostanje građana.
