Plasman reprezentacije Bosne i Hercegovine na Svetsko prvenstvo u fudbalu izazvao je velike proslave u Federaciji Bosne i Hercegovine, dok je u Republici Srpskoj reakcija bila znatno hladnija. U gradovima kao što su Sarajevo, Zenica i Tuzla, slavilo se glasno i dugo, dok su u Banjaluci i drugim mestima s većinom Srba, proslave bile gotovo neprimetne. Mnogi građani su se izjasnili da ne prate fudbal, dok su neki izjavili da navijaju za reprezentaciju Srbije.
Ova situacija ukazuje na dublje političke i etničke razlike unutar Bosne i Hercegovine. Nebojša Vukanović, lider opozicione stranke, ukazao je na problem sa simbolikom koja se koristi tokom utakmica. On je primetio da je Bosna i Hercegovina jedina reprezentacija na svetu koja gotovo da nema svoju zastavu, već se na utakmicama dominiraju zastave sa ljiljanima, koje podsećaju na period rata. Vukanović je postavio pitanje zašto se ne koristi državna zastava, naglašavajući da je to simbol jedne strane sukoba.
Ove ikone su izazvale oštre reakcije na društvenim mrežama, a neki korisnici su se zapitali zašto u reprezentaciji BiH nema više Srba. Politolog Vojislav Savić je istakao da je etnička distanca danas veća nego što je bila 2014. godine, ukazujući na to da osećaj pripadnosti simbolima Bosne i Hercegovine ne postoji kod svih građana. Prema njegovim rečima, postoje dve odvojene javnosti koje ne ometaju lične odnose, ali se na kolektivnom nivou ne može govoriti o zajedništvu.
Savić je primetio da je ranije, 2015. godine, bilo više zastava Bosne i Hercegovine na utakmicama, dok se sada koristi samo zastava sa ljiljanima, koja se povezuje sa jednim etničkim narodom. On je naglasio da je, u vreme derbija između Crvene zvezde i Partizana, više ljudi pratilo taj događaj nego utakmicu BiH protiv Italije, što ukazuje na nedostatak kolektivnog identiteta i zajedništva kada su u pitanju simboli države.
Andrea Jaglica, bivša košarkašica i sadašnja urednica ATV-a, izjavila je da je njen medij, kao i građani Republike Srpske, pratili utakmicu bez euforije. Ona je naglasila da postoji deo ljudi u RS koji iz sportskih razloga navijaju za BiH, ali je situacija daleko od zajedničkog slavlja. Jaglica je takođe ukazala na to da je Fudbalskom savezu BiH bio potreban Srbin iz Laktaša kako bi se izgradila sportska država, implicirajući da su potrebni različiti etnički identiteti i doprinosi za uspeh na nacionalnom nivou.
U danu kada su reprezentativci BiH primali čestitke za plasman na Mundijal, zvaničnici iz Republike Srpske takođe su čestitali, ali na drugačiji način – želeći sreću Jevrejima povodom praznika Pesaha. Ova situacija dodatno oslikava etničke podele i razlike u percepciji uspeha i identiteta unutar Bosne i Hercegovine.
Sve u svemu, događaji oko plasmana reprezentacije Bosne i Hercegovine na Svetsko prvenstvo osvetljavaju složenu sliku društvenih i političkih tenzija u zemlji. Proslave u Federaciji i hladna reakcija u Republici Srpskoj simbolizuju duboke podele koje i dalje postoje, ukazujući na to da sport ne može uvek delovati kao most među različitim etničkim grupama. Ove tenzije i dalje utiču na svakodnevni život i identitet građana, stvarajući izazove za budućnost zajedničkog suživota.
