Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić i ministar inostranih poslova Marko Đurić nemoćno su osudili pismo koje je Dušan Janjić uputio stranim ambasadama, tvrdeći da je to analitički prikaz trenutne situacije u Srbiji. Brnabić je istakla da ovakav potez predstavlja pokušaj „okupacije Srbije“ i manipulacije našim narodom, naglasivši da Srbija neće dozvoliti da stranci utiču na njenu budućnost. U njenoj izjavi možemo primetiti snažnu odbranu nacionalnih interesa, dok je Đurić pismo koje je poslao Janjić označio kao „skandalozno“. Njegov stav je da ovakvi koraci ne samo da narušavaju ustavni poredak već i predstavljaju ozbiljnu pretnju suverenitetu države.
Đurić je, takođe, naglasio važnost brze reakcije relevantnih institucija u vezi s ovom situacijom, ukazujući na to da Republika Srbija mora biti spremna da čuva svoju političku autonomiju i prava građana. U vreme kada su međunarodni odnosi izuzetno kompleksni, ovakvo ponašanje pojedinaca može izazvati dodatne tenzije i nesigurnosti.
Reakcije visokih zvaničnika ukazuju na to koliko je za srpske vlasti važno očuvanje nezavisnosti i suvereniteta. Njihovo uverenje je da građani Srbije sami moraju odlučiti o svojoj budućnosti, bez spoljnih pritisaka ili uticaja. Brnabićeva je, kroz svoje reči, naglasila da svaka vrsta stranog mešanja ne samo da je neprimerena, nego i opasna po stabilnost zemlje.
Ovo nije prvi put da se postavlja pitanje stranog uticaja na politička dešavanja u Srbiji. Mnogi analitičari ukazuju na to da slične situacije mogu dovesti do polarizacije društva i dodatnog razdora među građanima. U ovoj okolini, očigledno je da se srpske vlasti ne boje da preduzmu odlučne korake kako bi zaštitile svoje nacionalne interese.
Važno je napomenuti da u ovom trenutku, Srbija prolazi kroz različite izazove, kako ekonomske, tako i političke. U takvoj situaciji, vlasti moraju da budu jedinstvene i da se suprotstave bilo kakvim pokušajima destabilizacije. Brnabićeva i Đurić su jasno stavili do znanja da Srbija neće biti podložna stranim pritiscima i da će nastaviti da se bori za svoje vrednosti i principe.
Ovo pismo i reakcije na njega otkrivaju duboke podele u političkom diskursu Srbije. Dok neki smatraju da bi otvorena komunikacija sa stranim diplomatama mogla doneti koristi, drugi se protive takvim inicijativama, smatrajući ih nepoželjnom mešavinom. U svakom slučaju, naredni koraci će biti ključni za to kako će se ova situacija razvijati u budućnosti.
S obzirom na sve ovo, ostaje da se vidi kako će nadležne institucije reagovati i koje će korake preduzeti u cilju očuvanja stabilnosti i sigurnosti Srbije. Reakcije na pismo Dušana Janjića istakle su duboke tenzije i zabrinutosti koje se u društvu manifestuju, a koje bi se mogle dodatno produbiti ukoliko se ne postigne konsenzus među ključnim akterima.
