Regionalni lideri sve više naglašavaju potrebu za razvojem kapaciteta za nuklearnu energiju, a Beograd aktivno pregovara sa brojnim potencijalnim partnerima. Tokom nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Parizu, ključna tema razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom bila je izgradnja nuklearne elektrane.
O realnosti razvoja nuklearne energije u Srbiji i regionu, za Euronews Srbija govorio je Dalibor Arbutin, vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije. On je istakao da su najave o razvoju nuklearne energije „realno ostvarive“, naglašavajući potrebu za novim izvorima električne energije usled povećane potrošnje i klimatskih promena.
„Nuklearna energija pruža stabilan izvor energije koji nije podložan vremenskim uslovima, što je značajna prednost u odnosu na obnovljive izvore poput vetra i sunca. Pored toga, njen ekološki značaj je ogroman jer ne emituje ugljen-dioksid,“ objašnjava Arbutin i dodaje da bi nuklearna energija mogla postati osnova energetske stabilnosti Srbije.
Kada je reč o stručnim kadrovima, Arbutin naglašava da Srbija već ima stručnjake spremne da učestvuju u razvoju nuklearne energije. „Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije proizašlo je iz Instituta za nuklearne nauke Vinča i Instituta za transfer nuklearnih materijala, gde su sačuvani potrebni stručnjaci,“ navodi on. Planira se da se za buduću izgradnju elektrane, koja bi mogla biti realizovana u narednih 15 godina, obezbede novi kadrovi.
Obrazovni sistem u Srbiji već je usklađen za pripremu inženjera, a Arbutin ističe da Mašinski i Elektrotehnički fakultet mogu obezbediti početnu obuku. „Dodatno školovanje zavisiće od izabranih tehnologija, a deo edukacije može se obaviti i u inostranstvu,“ dodaje Arbutin.
Finansijski aspekti takođe su značajni. „Investicija u nuklearnu elektranu procenjuje se na oko 20 milijardi evra, ali se dugoročno isplati s obzirom na to da proizvodnja električne energije postaje izuzetno jeftina. Finska je dobar primer takvih uspešnih projekata,“ naglašava Arbutin.
Srbija prati regionalne inicijative, s obzirom na to da Rumunija, Bugarska, Mađarska, Hrvatska i Slovenija već imaju nuklearne kapacitete. Mađarska, na primer, širi svoje kapacitete u Pakšu. „Srbija se uključila i u procese davanja mišljenja na studije uticaja na životnu sredinu za Pakš, što pokazuje transparentnost procesa,“ objašnjava Arbutin.
Takođe, on ukazuje na razvoj malih modularnih reaktora, koji su brži i fleksibilniji za gradnju i mogu biti posebno korisni za industrijske komplekse i data centre. „S obzirom na rast potrošnje, kao što je slučaj u Kragujevcu, potrebna nam je dodatna stabilna energija. Male modularne elektrane mogle bi biti rešenje za takve potrebe,“ dodaje on.
Arbutin zaključuje da su kapaciteti Srbije i regiona spremni za razvoj nuklearne energije. „Studije će pokazati da li je bolje razvijati kapacitete samostalno ili zajednički. Energetska sigurnost i cena sugerišu da bi možda bilo bolje da Srbija ima sopstvenu elektranu, ali sve opcije su otvorene za razmatranje,“ rekao je on.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Srbija ozbiljno razmatra mogućnosti za razvoj nuklearne energije, koja bi mogla značajno doprineti energetskoj stabilnosti i ekološkim ciljevima zemlje. Sa planovima za obuku novih kadrova i saradnjom sa međunarodnim partnerima, Srbija se pozicionira kao potencijalni lider u razvoju nuklearne energije u regionu.
