Evropa se sve više deli između onih koji vikend koriste za odmor i onih koji ga smatraju radnim danom. Prema novim podacima Eurostata, razlike među državama su značajne. Na severu kontinenta, samo nekoliko procenata zaposlenih radi vikendom, dok se na Balkanu i Mediteranu taj udeo penje i preko 40%.
Više od jedne petine radnika u Evropi, tačnije 21,3 odsto, redovno radi subotom i nedeljom. U nekim zemljama, posebno na Balkanu i u mediteranskom regionu, taj udeo je znatno veći. U Grčkoj, na primer, čak 41 odsto zaposlenih i samozaposlenih radi vikendom. U Bosni i Hercegovini taj procenat iznosi 33 odsto, dok su Malta, Kipar i Severna Makedonija na oko 32 odsto.
Nasuprot tome, sever i istok Evrope beleže znatno niže brojke. U Litvaniji samo četiri odsto radnika radi vikendom, a u Mađarskoj i Poljskoj taj udeo iznosi 7 odsto. Vlasnici firmi, s druge strane, imaju još manje slobodnih vikenda; čak 46 odsto njih mora da radi, u poređenju sa 18,5 odsto zaposlenih.
Kada se posmatraju samo zaposleni, Grčka, Kipar i Severna Makedonija ponovo su na vrhu liste sa više od 30 procenata. Švajcarska i Malta su odmah ispod sa oko 29 procenata. Kod samozaposlenih i poslodavaca, Grčka ponovo prednjači sa čak 75 procenata, dok su Belgija i Francuska na nižim pozicijama sa 66 i 60 procenata.
Iako rad vikendom ne znači nužno i duže ukupno radno vreme, u slučaju Grčke podaci pokazuju da Grci rade više sati od bilo koga drugog u EU. Radne smene u velikoj meri zavise i od sektora u kojem se ljudi zapošljavaju. Na primer, skoro polovina zaposlenih u uslugama i prodaji (47,6 odsto) redovno radi vikendom, kao i radnici u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (47,2 odsto). Ova praksa je takođe uobičajena za veliki broj zaposlenih u takozvanim „elementarnim zanimanjima“ (25,7 odsto).
Trenutni trend u Evropi više ide ka skraćivanju radne nedelje nego ka njenom produžavanju. Najnovija zemlja koja testira ovu promenu je Poljska, koja se suočava sa problemom sagorevanja na poslu. U leto 2025. godine, planira se pilot-projekat koji ima za cilj da smanji radnu nedelju sa 39 na 35 sati, bez smanjenja plata. Zaposleni će imati mogućnost da izaberu jednu od tri opcije: da rade šest sati dnevno, da imaju produženi vikend od tri dana ili da dobiju dodatne dane godišnjeg odmora.
Eksperiment, koji je pokrenulo Ministarstvo rada u 90 javnih i privatnih preduzeća, obuhvata oko 5.000 zaposlenih i biće analiziran 2027. godine. Svako uključeno radno mesto dobilo je subvenciju do 210.000 evra kako bi se pokrili eventualni poremećaji u organizaciji smena zbog kraćeg radnog vremena.
Osim Poljske, druge evropske zemlje koje su testirale četvorodnevnu radnu nedelju uključuju Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačku, Portugal, Island, Francusku i Španiju. Ovi eksperimenti ukazuju na to da se radna kultura u Evropi postepeno menja, sa sve većim naglaskom na ravnotežu između posla i privatnog života.
U svetlu ovih podataka, postavlja se pitanje kako će se tržište rada razvijati u budućnosti i da li će se sve više zemalja okrenuti modelima koji omogućavaju fleksibilnije radne aranžmane. U svakom slučaju, razlike u pristupu radu tokom vikenda ukazuju na to da je evropska radna scena složena i raznolika, sa različitim potrebama i očekivanjima među zemljama.
