Razlike između mužjaka i ženki pasa tema su o kojoj se godinama raspravlja, a često se oslanja na lična iskustva vlasnika i mišljenja odgajivača. Dok jedni tvrde da su ženke mirnije i poslušnije, drugi veruju da su mužjaci hrabriji i privrženiji. Međutim, do sada je malo ko imao pristup ozbiljnim podacima koji bi potkrepili ove tvrdnje.
Jedno od najvećih istraživanja na temu ponašanja pasa, pod nazivom Projekat starenja pasa, obuhvatilo je 50.000 vlasnika kućnih ljubimaca koji su podelili detaljne informacije o ponašanju svojih pasa. Ovi podaci omogućili su naučnicima da identifikuju jasne obrasce ponašanja bez obzira na rasu ili uzrast pasa. Rezultati studije nude uvid u suptilne, ali značajne razlike koje mogu pomoći vlasnicima da bolje razumeju svoje ljubimce.
Istraživanje pokazuje da pol igra ulogu u određenim aspektima ponašanja pasa, posebno kada je reč o strahu, agresiji, potrebi za pažnjom i sposobnosti dresure. Jedan od ključnih nalaza odnosi se na nivo straha kod pasa. Mužjaci su u proseku pokazali niži stepen plašljivosti u poređenju sa ženkama, što ukazuje na to da su skloniji samouverenijem ponašanju u novim ili nepoznatim situacijama. Ipak, ova osobina dolazi uz određenu cenu, jer su mužjaci istovremeno pokazali viši nivo agresije.
Istraživači su primetili da mužjaci češće ispoljavaju agresivno ponašanje prema drugim psima, strancima, pa čak i prema sopstvenim vlasnicima. Ovi rezultati ne impliciraju da su mužjaci opasniji, već sugerišu da mogu zahtevati dosledniji pristup socijalizaciji i jasnije postavljene granice tokom odrastanja.
S druge strane, ženke su se pokazale kao bolji učenici kada je reč o dresuri. Prema rezultatima ankete, one su u proseku postigle bolje ocene u razumevanju komandi, fokusiranosti i saradnji sa vlasnikom. Ova prednost može biti povezana sa njihovom većom pažnjom na zadatak i manjom sklonošću ka impulsivnim reakcijama. Istraživači naglašavaju da to ne znači da su mužjaci lošiji učenici, već da ženke brže usvajaju rutinu i lakše se prilagođavaju pravilima u domaćinstvu.
Ženke se često preporučuju vlasnicima koji prvi put uzimaju psa ili onima koji žele ljubimca sa kojim će lakše uspostaviti svakodnevnu strukturu i red. Najizraženija razlika između mužjaka i ženki primećena je u oblasti traženja pažnje i emocionalne vezanosti za vlasnika. Mužjaci su se pokazali kao znatno zahtevniji kada je u pitanju potreba za blizinom, igrom i interakcijom. Ova ponašanja obuhvataju trčanje za vlasnikom, izražene vezanosti i reakcije na razdvajanje.
Ženke, s druge strane, pokazale su veću samostalnost i manju potrebu za stalnom pažnjom, što ih može činiti lakšim za držanje u domaćinstvima gde vlasnici nisu uvek kod kuće. Ovi nalazi pomažu da se razume zašto neki psi teže podnose samoću i zašto izbor pola može imati značajan uticaj na svakodnevni život vlasnika.
U zaključku, istraživanje o razlikama između mužjaka i ženki pasa pruža dragocene uvide koji mogu pomoći vlasnicima da bolje razumeju potrebe i ponašanje svog ljubimca. Iako su generalizacije uvek rizične, ova studija podseća na to da pol može igrati značajnu ulogu u načinu na koji psi reaguju na svoje okruženje, kako se ponašaju u društvu i kako se dresiraju. S obzirom na to da su psi često deo naše porodice, razumevanje ovih razlika može doprineti boljem suživotu između čoveka i psa.
