Iako su cene hrane u pojedinim zemljama niže nego u proseku EU, domaćinstva u tim zemljama često izdvajaju veći deo budžeta za hranu. Hrana čini jedan od najvećih troškova domaćinstava u Evropi, sa prosečnim udelom od oko 11,9% ukupne potrošnje u EU. U zemljama poput Rumunije, taj udeo dostiže čak 20%.
Cene hrane variraju širom Evrope. Indeks nivoa cena hrane Eurostata omogućava poređenje između zemalja. Ako se prosečna potrošačka korpa hrane u EU postavi na 100 evra, indeks pokazuje koliko bi ta korpa koštala u svakoj zemlji. Vrednost iznad 100 označava skuplje cene od evropskog proseka, dok vrednost ispod 100 ukazuje na niže cene.
Prema podacima Eurostata, Severna Makedonija je 2024. godine bila najjeftinija zemlja za kupovinu hrane među 36 evropskih država. Standardna korpa hrane koštala je tamo 73 evra, što je 27% manje od proseka EU. Nasuprot tome, Švajcarska se pokazuje kao najskuplja zemlja, gde ista korpa košta 161,1 evro, što je 61,1% više od evropskog proseka.
Severna Makedonija je zemlja kandidat za članstvo u EU i ima aktivne trgovinske sporazume sa Unijom, dok Švajcarska nije deo Evropskog ekonomskog prostora (EEP) i oslanja se na bilateralne sporazume sa EU. U okviru EU, Rumunija ima najniži nivo cena hrane (74,6 evra), dok je Luksemburg najskuplji (125,7 evra), pri čemu je hrana u Rumuniji za 25,4% jeftinija, a u Luksemburgu za 25,7% skuplja od proseka EU.
Posle Švajcarske, još dve zemlje Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) su među tri najskuplje: Island (146,3 evra) i Norveška (130,6 evra). EFTA zemlje, iako nisu članice EU, blisko sarađuju sa Unijom u oblasti trgovine, dok zadržavaju veću kontrolu nad svojim zakonima i politikama.
Cene hrane su najmanje 10% više od proseka EU u Danskoj (119,3 evra), Irskoj (111,9), Francuskoj (111,5), Austriji (110,9) i Malti (110,9). Jugoistočna Evropa i Zapadni Balkan imaju najniže cene hrane. Pored Severne Makedonije i Rumunije, i druge zemlje poput Turske (75,7 evra), Bosne i Hercegovine (82,5), Crne Gore (82,6) i Bugarske (87,1) su znatno ispod proseka EU.
Srbija (95,7 evra) i Albanija (98,7) takođe su jeftinije od evropskog proseka. Među „velikom četvorkom“ EU, cene hrane su iznad proseka u Italiji (104) i Nemačkoj (102,9), dok je Španija (94,6) za 5,4% jeftinija od proseka EU. Većina zemalja Centralne i Istočne Evrope ostaje ispod ili blizu proseka EU, uključujući Slovačku, Poljsku, Češku i Mađarsku.
Razlike u cenama hrane su značajne zbog strukturnih faktora kao što su troškovi proizvodnje i izloženost globalnim šokovima. Ilarija Benedeti sa Univerziteta u Tušiji ističe da manje ekonomije sa sklonim valutama doživljavaju veći prenos rasta cena, što je dodatno pojačano pandemijom i sukobima u Ukrajini.
Troškovi rada i zarade takođe igraju ključnu ulogu. Zemlje sa višim prosečnim zaradama, poput Danske i Švajcarske, imaju i više cene hrane, jer se veći troškovi rada prenose na potrošače. Razlike u oporezivanju, posebno u PDV-u na prehrambene proizvode, takođe doprinose ovim razlikama.
Pored toga, potrošačke navike utiču na cene. Na primer, potrošači u severnoj i zapadnoj Evropi često biraju organsku ili premijum hranu, što dodatno podiže troškove.
Ove razlike u cenama takođe imaju posledice po sigurnost snabdevanja hranom, posebno kada se posmatraju u kontekstu raspoloživih prihoda. Dok zemlje sa višim prihodima mogu lakše apsorbovati visoke cene, domaćinstva sa nižim primanjima u Centralnoj i Istočnoj Evropi suočavaju se sa većim teretom, čak i kada su nominalne cene hrane niže.
Eurostatov indeks nivoa cena ne uzima u obzir prihode domaćinstava, pa ovi nivoi nisu prilagođeni pristupačnosti. Na primer, iako je hrana skupa u Danskoj, ljudi tamo imaju veće raspoložive prihode, što im omogućava da kupe više hrane.
