Ministri finansija Evropske unije se suočavaju sa izazovima dok pokušavaju da do kraja 2025. godine postignu dogovor o pravnom okviru za digitalni evro. Tokom jula, pregovori su postali intenzivniji, a većina ministara je izrazila podršku danskom predsedništvu da se do kraja 2025. postigne zajednički stav. Ipak, postoje brojna sporna pitanja koja otežavaju postizanje konsenzusa, uključujući privatnost, zaštitu podataka, kao i uticaj na zemlje van evrozone.
Lideri EU su ranije ove godine naglasili potrebu za ubrzanjem razgovora o ovom važnom pitanju. Lars Klingbeil, nemački ministar finansija, istakao je tokom julske sednice da je ključno pronaći pravi model kompenzacije za banke i obezbediti visok nivo zaštite privatnosti za građane od samog početka. Osim toga, ministri su naglasili potrebu za dodatnim tehničkim radom pre nego što se pređe na sledeći korak u razvoju digitalnog evra.
Pitanja koja izazivaju raspravu uključuju i mogućnost ograničenja u posedovanju digitalnog evra, kao i to ko će doneti odluku o pokretanju projekta. Švedska se zalaže za sistem koji ne bi previše opterećivao banke izvan evrozone, dok Holandija predlaže nisko ograničenje posedovanja kako bi se osiguralo da se digitalni evro koristi isključivo kao sredstvo plaćanja. Mađarska, s druge strane, traži pravo glasa o njegovom izdavanju.
Luis de Gindos, potpredsednik Evropske centralne banke (ECB), naglasio je da odluka o pokretanju digitalnog evra neće biti doneta dok pravni okvir ne bude spreman. Savet i Parlament trenutno rade na ovom okviru, a kada zakonodavstvo bude usvojeno, ECB će odlučiti o daljim koracima. De Gindos je ukazao na hitnost situacije, rekavši da Evropa mora delovati zajedno kako bi ojačala svoju finansijsku autonomiju i smanjila zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država.
Danas, 13 od 20 zemalja evrozone ne poseduje nacionalnu kartičnu šemu i oslanja se na međunarodne provajdere poput Vise i Masterkarda za digitalna plaćanja. Ovaj trend dodatno komplikuje situaciju, a pritisak dolazi i iz SAD-a, gde je usvojen zakon koji reguliše tržište stabilnih kriptovaluta. Pjero Čipolone iz ECB je ranije upozorio da promocija stabilnih kriptovaluta vezanih za dolar od strane američke vlade može ugroziti finansijsku stabilnost Evrope, čineći planove za digitalni evro još hitnijim.
Prema izveštaju Financial Times-a, ECB razmatra da digitalni evro zasnuje na javnom blokčejnu, poput Ethereuma ili Solane, umesto na privatnom. ECB je potvrdila da eksperimentiše sa različitim tehnologijama u razvoju digitalnog evra, ali odluka još uvek nije doneta. Ana Martin iz Evropske organizacije potrošača (BEUC) istakla je da bi infrastruktura za digitalni evro trebala biti izgrađena u Evropi, od strane evropskih provajdera, kako bi se smanjila zavisnost od neevropskih subjekata.
Ipak, proces donošenja odluka u Evropskom parlamentu nije tako brz. Bivši izvestilac za ovaj dosije, Štefan Berger, podneo je nacrt izveštaja u februaru 2024. godine, ali od tada nije održano glasanje. Njega je nasledio Fernando Navarrete iz Španije, a Pjero Čipolone iz ECB je pozvao poslanike da napreduju sa zakonodavstvom. Na pitanje o zaustavljenom procesu, Navarrete nije dao komentar.
Dok se ministri finansija trude da postignu dogovor, očigledno je da je potrebna veća saradnja između različitih institucija kako bi se ubrzao razvoj digitalnog evra. U svetlu sve većih geopolitičkih tenzija i zavisnosti od vanevropskih provajdera, uspeh ovog projekta postaje sve važniji za finansijsku stabilnost i autonomiju Evrope.
