Direktor Veritasa, Savo Štrbac, izjavio je danas da je do sada u Hrvatskoj procesuirano oko 4.000 osoba za ratne zločine. Među njima, samo tri odsto su pripadnici hrvatskih oružanih snaga, dok su ostali većinom pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA), nekadašnje Srpske vojske Krajine, kao i nekoliko funkcionera. Štrbac je naglasio da Hrvatska, ne umanjujući broj procesuiranih, potvrđuje svoj državni narativ prema kojem su JNA i domaći Srbi izvršili agresiju zajedno sa Srbijom na Hrvatsku putem tih presuda.
Štrbac je istakao da Hrvati koriste te presude kao alat za izgradnju narativa koji ih prikazuje kao žrtvu, ne obraćajući pažnju na to da li su optuženi zaista počinili zločine. Njihov cilj, prema njegovim rečima, nije samo da dokažu krivicu pojedinaca, već da se što više ljudi tereti za ratne zločine. „Oni na taj način dokazuju. Nije važno, da li je neko počinio zaista to za što ga terete, već je njima najbitnije da to kvalifikuju kao ratni zločin. Važno je da se što više ljudi tereti za ratni zločin“, rekao je Štrbac.
On je podsetio da je od završetka rata prošlo 30 godina, a da Hrvati kontinuirano sude, pa čak i da sada, 2025. godine, izvode pred sud više ljudi nego što su to radili 1996. ili tokom samog rata. „Oni sude istim tempom, istom dinamikom“, naglasio je. Štrbac je takođe ukazao na nedoslednost u kvalifikaciji zločina, navodeći primere ubistava koja se kvalifikuju kao ratni zločini, ali i manje ozbiljne prestupe kao što su krađa kućnih aparata ili udarci.
„Na takav način, procesuiranjem ovolikog broja ljudi, oni zapravo žele da ostvare konačni cilj. A šta je konačni cilj i u Hrvatskoj i na Kosovu? Da dobiju teritorije gde su živeli Srbi bez Srba, a i u praksi su se pokazali ovi sudski procesi mnogo efikasniji za ostvarivanje tog cilja nego tenkovi i puške“, istakao je Štrbac. Ova izjava ukazuje na duboke podele i tenzije između etničkih grupa u regionu, kao i na složenost pravosudnog sistema koji se suočava sa pitanjima nacionalne pravde.
Štrbac je naveo da je organizacija Veritas pratila oko 200 hapšenja po hrvatskim poternicama i da je od toga polovina njih izručena u Hrvatsku. Od izručenih, 30 odsto je oslobođeno. Ove informacije dodatno naglašavaju problematiku pravde i pravičnosti u postkonfliktnim društvima, kao i izazove sa kojima se suočavaju pojedinci koji su optuženi za ratne zločine.
U ovom kontekstu, postavlja se pitanje koliko su suđenja pravedna i transparentna, kao i kakav uticaj imaju na pomirenje među različitim etničkim grupama u Hrvatskoj. Štrbacova izjava ukazuje na potrebu za otvorenom diskusijom o ovim pitanjima i važnost razumevanja istorijskog konteksta u kojem se odvijaju ovakvi procesi.
U zaključku, situacija u vezi sa procesuiranjem ratnih zločina u Hrvatskoj ostaje kompleksna i kontroverzna. Dok se mnogi bore za pravdu i priznanje, drugi se suočavaju sa optužbama koje često deluju politički motivisane. Potrebno je više dijaloga i saradnje između svih strana kako bi se došlo do istine i omogućilo istinsko pomirenje.
